TO
Zlatko Zvekic
148 Linden Avenue Scarboro
ough Toronto
Ontario Kanada
fax 991 4162696042
fax
from
Živoslav Miloradović
Krajiška 34
Pančevo
Yugoslavia
Dragi prijatelju,
Trebalo mi je dosta vremena da odlučim da li da ti uopšte pišem ovakvo pismo. Vremena su, kao što si čuo, otužna i odvratna, pa se ovakvih pisama čovek ne hvata bez velike nevolje. A naša nevolja nije toliko velika koliko bi mogla biti, niti je toliko strašna koliko izvesna. Polomljeni smo beznadjem i rastrgnuti neperspektivom i pretećim mrakom. Stoga, da ne dužim, napiši nam da li si u stanju da učiniš nešto, e da bi se nekako domogli druge strane Atlantika.
Znam zvuči ti neverovatno, ali drugog izbora nema. Odnosno, ima ga ali je on mučan. I ovo što tražim od tebe je mučno i odvratno, ali niti koga drugog imamo u inostranstvu niti se nekoj pomoći odande nadamo. I naša (porodična) osećanja su promenljiva ili kako bi se srpski reklo polivalentna. I išli bismo i ne bismo. Ni pasoše nismo nabavili, a kamo li šta drugo. Teško je odlepiti se od rodnog tla (tebi bar ne treba to pričati), a s druge strane teško je ovde sagledati perspektivu daljeg življenja i kroz mesec ili dva, a kamoli za godinu ili više.
Stoga ne bih želeo da te ova naša molba obespokoji. Mi se ionako (kao većina sveta ovde i sada) ničemu ne nadamo. Želeli smo samo da pokušamo, da ispitamo i ovu mogućnost, da te pitamo da li je uopšte moguće i razmišljati o tome da se porodično domognemo Kanade. Ako nije, nikom ništa, ako jeste, bilo bi i glupo i štetno tu mogućnost propustiti.
Protekli meseci našeg življenja bili su kao godine. Toliko se toga dogodilo, da je svako pisanje o tome pretežak i besmislen posao. Možda si čuo, a možda i nisi, ja sam dobio otkaz jer samim politički nepodoban, Mirjanina firma ne radi od juna prošle godine jer nema nafte, standard nam je spao na nekih 50 do 70 DM mesečno. Opšta beda i nemaština uvlači se u naše domove. Počelo je da nedostaje i hleba, troškovi života penju se u nebo, nastupa užas galopirajuće inflacije. Zavladala je sveopšta apatija tako da se čini da nema ničega što bi ovaj narod moglo pomeriti iz stanja tupog i besmislenog iščekivanja da se nešto desi.
Ja se nisam pomirio sa sudbinom. Krajem novembra pokrenuli smo privatne novine pod nazivom "Novi Pančevac" . Okupila se grupa mojih starih saradnika koja je nosila duh starog "Pančevca" i, na čelu sa mnom, napravila odlične novine. Učinili smo nemoguće, izdali smo već 19 brojeva i vratili nadu izgubljenima u pustinji, da nije sve propalo i da šansi ipak ima. Ali, narod ima sve manje novca. Naša novina se čita, ide od ruke do ruke, ali se sve slabije prodaje. Nastojimo da se održimo do poslednjeg daha, ali je to sve teže.
Zato se u meni sve lomi. I ostao bih da se borim i izborim, i otišao glavom bez obzira. Velika su naša iskušenja. Svuda okolo tupost, nerazumevanje, zadrtost, političko slepilo. Čini se da to ni dinamit ne može da razbije. Isuviše dugo se u ovoj zemlji spavalo, da bi se čovek nadao brzom budjenju i ustajanju iz istorijske kolevke u kojoj se batrgamo i usrani i upišani bez nade da se iskobeljamo ispod smradnih pokrivača.
I da ne dužim dalje. Pokušaj, molim te, da se obavestiš možeš li nam pomoći da se domognemo Kanade. Mi smo lišeni svih iluzija o medu i mleku koji bi nas tamo očekivao i spremni smo da radimo sve samo da se ikako, domognemo smisla. Ukoliko je to nemoguće, nemoj da te muči savest niti da se opterećuješ time da te nećemo razumeti. Ostaćemo ovde spremni da se borimo sa sudbinom. Tada ćemo biti sigurni da nam je baš tako pisano.
Pozdravljamo te.
U Pančevu 25.03.1993.
Miloradovići
Mirjana, Živoslav i Mihajlo