Ronko al Adiđe, na Veliki petak 1997.

         Poštovani gospodine Ljubivoje

         Dopustio sam sebi tu slobudu da Vam kao odgovornom uredniku "Pravoslavlja" ukažem na svoja zapažanja o, pre svega grafičkom, a potom i drugim uređivačkim aspektima Vašeg lista. U tome ću biti veoma krtičan pa Vam preporučujem da, ako na takvu vrstu odnosa prema Vama i Vašem poslu niste  navikli,  odmah odbacite ovo pismo, jer ja zaista ne ne bih želeo da Vas u bilo kom pogledu uznemirim.

         "Pravoslavlje" čitam već duži niz godina. Nisam redovan ali sam zato  studiozan čitalac jer me zbivanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi veoma zanimaju, iako, formalno ne pripadam niti ovoj niti bilo kojoj drugoj verskoj zajednici. Jedno vreme dok sam kao mlad novinar "Pančevca", početkom osamdesetih, dolazio u štampariju "Glasa" u Vlajkovićevoj ulici, imao sam priliku da upoznam i g . Radomira Rakića koji je tada uređivao Vaš list, a susreti i druženje sa g. Draganom Vukićem koji ga je na ovom poslu nasledio ostali su mi u veoma prijatnom sećanju.  

         Pišem Vam sve ovo kako bih Vas uverio u moju zainteresovanost za Vaš list te ukazao na to da samo nekoliko brojeva, s kraja prošle i početka ove godine, kojima trenutno raspolažem, u kvantitavnom smislu  ne predstavljaju prepreku da o "Pravoslavlju" meritorno i odgovorno prosuđujem.

         Ono što mi, listajući Vaše novine, prvo pada u oči je žalostan kontinuitet u prenebregavanju osnovnih regula koje važe u novinarskom zanatu. Vi  biste, kao odgovorni urednik, morao da znate kako u ovom poslu postoje neka zaista fundamentalna pravila čije sprovođenje Novinu odvaja od obrasca, biltena, afiše, letka, plakata, brošure, knjige ili neke druge štampane  stvari. Dakle, novina prvo mora biti novina pa tek onda poneti ideološka, verska, filosofska, hobistička, rekreativno zabavna ili neka druga obeležja. U glavi "Pravoslavlja" stoji da je reč o "listu Srpske patrijaršije". Čitajući ga ja u toj poruci osećam samo prisustvo Ptrijaršije. Od Novina tu ni pomena nema, dragi gospodine Ljubivoje.

         Šta nedostaje? Pre svega, u najformalnijem smislu gledano, "Pravoslavlje" nema grafički standard, a što je najgore, Vi lično nemate ni elementarnu predstavu o tome šta bi to moglo da znači. Standardizovana je samo glava lista i to je svojevremeno urađeno veoma dobro. Mislim da je to bilo u ono vreme luksuza kada se ova Novina štampala u koloru i na "kunstdruk" papiru.  Pogledajte samo na šta vam liči prva strana novina. Što bi naš narod rekao: ne zna se ni ko pije, ni ko plaća. Ne zna se ni koji je glavni tekst ni koji su drugorazredni po rangu tekstovi. Vama je potpuno svejedno da li će "noseći" tekst na prvoj strani u naslovu da ima veća ili manja slova u odnosu na druge tekstove, vama je potpuno svejedno da li će okvir da čini linija od dva punkta ili jednog cicera ili, da se ne poigravam sa vašom neobaveštenošću, da li će imati tanku ili debelu liniju. Na naslovnoj strani  broja od 1. decembra video sam tekst Njegove Svetosti g. Pavla čiji je portret, jedan levi profil, stavljen na prvi levi stubac, tako da Patrijarh  "gleda" van lista, na levu marginu. To je g. Ljubivoje tako teška početnička greška zbog koje bi neki grešni tehnički urednik u kakvoj normalnoj novini mogao smesta da dobije otkaz. Jer, ako neko ko prelama novinu ne zna da "levi profil" ide ili na desnu stranu ili na centar, a nikako na levu polovinu strane, onda se slobodno može postaviti pitanje, šta taj uopšte zna?  Ali kada je reč o prelomu naslovne i ostalih strana, ovo nije najveće zlo. Od svih mogućih varijanti koje vam stoje na raspolaganju Vi ste za prelom "Pravoslavlja" odabrali najgoru moguću, takozvani "kobasica - sistem". Podelili ste sve strane, bez izuzetka, na četiri stupca od 12 cicera, pa udri dok je džebane. Tamo gde Vam ponestane prostora tekst, bez ikakvog reda,  prenosite na neku drugu stranu, a gde se ukaže par cicera nepopunjenog prostora, tu udarite nekakvu pletenicu (friz), nekakvu zbrljanu šaru koja nit šta kazuje niti šta znači. Nikako da se otmem utisku da onaj ko prelama "Pravoslavlje" usput radi i nekakav drugi veoma, važan posao, dok novine Srpske Patrijaršije radi levom rukom i preko volje. Taj isti nikako da se seti da postoje i druge ciceraže, da se strana može negde podeliti na pet a negde na dva dela, da se stupci mogu odvojiti vertikalnim ili horizontalnim linijama koje mogu biti i tanke i malo deblje i debele i crne i sive i "šatirane" da se neki tekst može uramiti, a neki ne, a da ramovi mogu imati oštre ili zaobljene uglove , ili pak mogu biti elipsastog ili kružnog oblika,  da se fotografija može uramiti , da se može "useći " u stubac itd. itd. Pa nisu, dragi gospodine Ljubivoje, novine juče izmišljene pa da Vi, ovo što Vam pišem, ne stigoste od silnog posla da uočite i k znanju primite!!?   

          A da ste do sada imao u rukama bilo koju novinu na koju naiđete u kiosku i bacio samo ovlašan pogled videli biste da postoji i takzvani "slovni standard". Svaka novina koristi jednu do dve familije slova u "slogu" (tekst, nadnaslovi i naslovi) i  najviše tri (srodne!!) familije u naslovima, s tim što se samo varira veličina, a  ako se koriste različite grupe slova onda se to čini da bi se naslovljeni tekst posebno naglasio ili izdvojio od drugih. U "Pravoslavlju" se, međutim, može naići na osam do trinaest različitih slovnih oblika, a da ih u "windows"-u   ima još, Vi biste koristio još više vrsta, sve misleći (zablude li) da je ono što je šarenije lepše od onog što nije. Tipičan primer je stranica "Kroz hrišćanski svet" koja je pravi  "slovarijum" koji svedoči samo o tome da Vaša redakcija raspolaže kompjuterom, a da onaj ko prelama stranu pojma nema o svom poslu. Ni više, ni manje.

         Nadajući se da sam Vas uverio kako nemam nameru da vam pametujem već samo, krajnje dobronamerno, ukažem na neke velike propuste u uređivanju Novine, naveo bih samo nekoliko natuknica iz teorije novinarstva. Vi verovatno ne znate, (ili to ne želite da znate) da se svi novinski tekstovi dele na nekolike novinske forme. Dakle, ono što čitamo u novinama može biti: vest, proširena informacija, izveštaj, članak, komentar, reportaža, intervju, feljton, esej , te  kritika ili prikaz umetničkog dela. Svaki od ovih oblika ima svoju zadatu formu koja važi u svim novinama bez obzira na zemlju u kojoj izlaze ili njihovo političko ili  neko drugo opredeljenje. Novinski tekst,  ima svoj nadnaslov, naslov,  podnaslov i, nećete verovati "glavu" koja se naziva lid  i u kojoj pisac odgovara na famoznih pet pitanja: ko, šta, gde, kada i kako, a ako je forma duža onda podrazumeva i odgovor na pitanje zašto.  Zato Vi ne možete da nam na naslovnu stranu "Pravoslavlja" od 1. decembra 1996. (tamo gde Patrijarhov lik "gleda" van novina) ispod, manje - više korektnog, nadnaslova i naslova "Hrišćanstvo u istoriji čovečanstva" stavite nekakvu napomenu o tome da je reč o uvodnom predavanju koje je NJ.S. g. Pavle održao 18. novembra u Kolarčevoj zadužbini. Zašto to ne možete? Zato što teorija novinarstva ne poznaje ni jednu novinsku formu koja bi se mogla nazvati "govor" ili "predavanje". Vi ste mogli i morali jedino da napravite izveštaj sa tog skupa, obavestite nas ne samo o vremenu i mestu već i o "načinu" održavanja (odgovor na pitanje "kako") gde biste rekli ko je sve tu bio, kako je sve to izgledalo i ko je sve govorio, pa onda, kao najvažnije -  preneti govor Njegove svetosti. To bi onda ličilo na novinu. Ovako, ne liči ni na šta.

         Ili pak sledeći primer: na naslovnoj strani broja od 1. februara 1997. imamo naslov "Svetosavska beseda episkopa Ignjatija". Pa čak da smo svi koji čitamo "Pravoslavlje" prisustvovali toj besedi, Vi ste morao da nam napišete odgovore na pomenutih pet pitanja, a ne samo da trukujete besedu, a mi da se domišljamo o svemu ostalom. Ili, na istoj strani istog broja ispod naslova "Beograd proslavio Svetog Savu" stoji tekst sa sledećim neverovatnim početkom: "Vekovima Srbi slave svog svetitelja Savu i tako proslavljaju Boga koji je "divan u svetim Svojim". U svakakvim prilikama i neprilikama smo dočekali svoju slavu, pa je tako bilo i ove 1997. godine." Ta idite molim Vas, gospodine odgovorni uredniče. O čemu nas Vi to obaveštavate? Da su Srbi vekovima slavili Svetog Savu? Da time proslavljaju Boga? Da se slavilo u svakakvim prilikama? Sve su to podaci o kojima čitaoci "Pravoslavlja",  sve dok ih Vi ne izvoleste obavestiti, pojma nisu imali.     

         Ja ne želim da kažem da u "Pravoslavlju" nema tesktova koji su pisani onako kako je Bog rekao, ali zaista ima nedopustivo mnogo onih i onakvih koji ne liče ni na šta. Zašto je tako, ja ne znam.

         Primetio sam još da Vi ne podnosite nadnaslove. Ili pak nadnaslov proglašavate za naslov. Naprimer, "Proslava Božića u Cirihu" je nadnaslov a ne naslov kako ste Vi stavili. U naslovu treba da stoji šta se tokom te proslave zbilo u rečenom Cirihu. Nadnaslov, naslov i podnaslov imaju zadatak da prikažu suštinu informacije, a čitalac će se već zavisno od ličnih opredeljenja i interesovanja, na osnovu tog sižea odlučiti da li će se upustiti u čitanje teksta ili ne. A šta po Vama može da znači naslov "Crkva u Australiji" . O čemu se tu radi? Koja crkva, kakva crkva, čija crkva. Da li je u pitanju građevina ili  je reč o crkvenoj zajednici ?  Ništa mi iz tog naslova ne možemo saznati osim da je reč o nekakvoj crkvi i to u Australiji (oko čega nema zabune, jer je Australija samo jedna). 

        Ili, šta Vama lično kazuje naslov na koji  sam naišao na 11. strani broja od 1. decembra, a koji glasi: "Divna su dela Tvoja, Gospode" (zarez je moj)?  Je li to naslov kakvog psalma ili je u pitanju naziv himne ili pohvale? Ne, gospodine Ljubivoje. Pod tim naslovom ste vi objavili da je ikona Majke Božje u sabornom hramu u Kazanu, Rusija, počela da toči sveto miro. Oprostite mi na pregrubim rečima, ali , prihavtimo li Vaš urednički rezon, pod ovim naslovom bi mogao da stoji bilo koji  tekst u "Pravoslavlju". 

        Ili: šta znači kada u nadnaslovu stoji reč Temska? Moramo li svi znati da je to ime sela kod Pirota, ili biste možda Vi trebalo da nam to u istom nadnaslovu  pojasnite?

         Kada neki naslov stavljate u okvir, to onda samo može da znači da je taj tekst za list veoma važan, a ako uz to, i ime autora stavljate u ram to znači da je za nas kao čitaoce trebalo da od izuzetnog značaja bude to što baš taj pisac piše ili kazuje to što ispod naslova sledi. Zato ne vidim nikakvog razloga što je naslov rubrike "Kroz  hrišćanski svet" stavljen u okvir, a još manje što je ime prevodioca i priređivača tekstova g. Živice Tucića (mog dragog prijatelja)  zapalo na to mesto. Bilo bi najnormalnije da svaka informacija koja se pojavljuje na ovom mestu u svom nadnaslovu ima ima naziv države ili grada (ukoliko je veći i poznatiji), a da naslov sažima suštinu informacije (odgovarajući na pitanja ko i šta).

          Ukoliko je reč o intervjuima, onda bi, po pravilu, svaki takav tekst morao da bude opremljen fotografijom onoga sa kime se razgovaralo. Takođe i intervju ima svoj lid u koji ulaze kratki podaci o intervjuisanom, osnovni razlozi koji su naveli autora ili redakciju da baš sa ovom osobom razgovaraju, a ako je reč o intervjuu sa ličnošću, dakle o onoj vrsti teksta kroz koju se žele oslikati moralni, duhovni ili intelektualni lik i dometi određene osobe, (takozvani neusmereni intervju) onda se u uvodu, glavi teksta, pored rečenog, stavlja i kratak opis ambijenta u kome intervjuisani živi i radi . Pošto je "Pravoslavlje" dvonedeljnik,  treba izbegavati nastavljanje tekstova u sledećem broju, a ukoliko je razgovor (intervju) zaista toliko zanimljiv i isto toliko dugačak da se mora nastaviti, onda ćemo od njega napraviti feljton u nastavcima, s tim što ćemo svaki nastavak posebno opremiti osnovnim biografskim podacima te kratkim sadržajem predhodnih nastavaka. Tipičan je negativan primer teksta koji je naslovljen "Razgovor sa ocem Justinom Prvulom".  Pre svega, vrlo zanimljiv  tekst naslovljen je skoro neprimetnim jednostubačnim naslovom koji je ustavri nadnaslov. Onda, vidimo da je reč o nastavku i da se tekst i dalje nastavlja, ali uopšte ne vidimo koji je nastavak po redu, kako bismo, zanima li nas tekst u celosti, mogli da nabavimo predhodne brojeve. Onda, ne znamo ni ko je niti odakle je otac Justin, nego tek iz nekih natuknica u tekstu (delta Dunava itd) naslućujemo da je čovek iz Rumunije. Opisujem slučaj nas koji nismo redovni čitaoci Vašeg lista, a nas, nadam se, Vi takođe smatrate za čitaoce, ili se možda varam? U celini gledano ovaj atraktivan tekst je potpuno upropašćen maćehinskim prelomom kao da Vam je bilo stalo da ga mi, ustvari, ne pročitamo.

         A šta Vama lično kazuje teskt pod naslovom "Princip iznad svega"("Pravoslavlje" od 1.02.1997.) Pre svega, kakav je to tekst? Liči na esej, mada bi mogao biti i komentar, a vrlo verovatno da je prepisani govor koji je Milan St. Protić neznamogde i neznamokome održao. Trebamo li mi, g. uredniče, da se pre čitanja Vašeg lista osposobimo za rešavanje rebusa, ili pak mislite da je za list sasvim dovoljno to što Vi lično znate šta Vas je navelo da nam prezentirate ovaj tekst?  Na istoj ovoj strani još jedna grafička katastrofa. Naslov kratke informacije u donjem desnom uglu duplo je veći  i petostruko jači od naslova nosećeg (udarnog)  teksta na  vrhu strane(!!?)

         Primetio sam da je vama potpuno svejedno da li će tekst imati međunaslove, koliko će ih biti,  da li će se "sudarati" na strani i kako će biti grafički definisani. Tako sam pobrojao najmanje pet vrsta međunaslova (crna, te obična slova, linija, dvostruka linija, ram) što je u najmanju ruku nedopustivo, a negde i kažnjivo.

         Poštedeo bih Vas dragi gospodine Ljubivoje daljih razmatranja grafičke (ne)opremljenosti Vašeg lista (preskočiću skandalozan tretman fotografije i potpisa ispod nje)  i još na samo par primera skrenuti pažnju na svu složenost uređivačkog posla kojim se isto kao i snagom i značenjem napisane reči šalje poruka čitaocu.

         Naprimer: Ako "Subotičke novine" objave intervju sa beogradskim nadbiskupom dr Perkom, a Vama lično ili Vašim pretpostavljenima se neki njegovi stavovi  ne svide, onda se piše odgovor i naslovljava na uredništvo već pomenutog lista. Zašto? Zato čto su samo čitaoci tog lista dovedeni u zabludu (po Vašem mišljenju) netačnim tvrdnjama intervjuisanog.  U propratnom pismu uredništvu, Vi ćete se pozvati na Zakon o javnom informisanju (nadam se da ste čuli za taj dokumenat), a odgovor napisati u veoma konciznoj formi, veoma se držeći činjenica na koje se odgovara. Šta, međutim Vi radite? Upadate u jednostranu polemiku, pišete ogromnu tekstinu punu neke žučljive prepotencije i stavljate je na drugu stranu novine, kao da je g.Perko, ne daj Bože, objavio rat Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a sve to namenjujete čitaocu "Pravoslavlja" koji  "nit luk jeo, nit ga mirisao", dok  čitaoci "Subotičkih novina" pojma nemaju o tome šta se zbilo. Da je Vama stalo do imidža Srpske crkve, odnosno da imate osnovnu predstavu o tome kako se taj imidž stvara, Vi bi ste hladno prešli preko Perkovih reči, jer je znano da svaka žaba gleda iz svog bunara. A ako bi pak trebalo nešto napisati,  onda je to komentar u kome biste se Vi ili neko od visprenijih vladika, pozabavio analizom problema koje je dr Perko pokrenuo i koji zaista postoje u okviru SPC,  a usput, ovlaš i kao uzgred napomenuo da bi njihovo nerešavanje (tih problema) moglo dovesti do opravdanih i često neopravdanih kritika koje nam stižu iz zemlje i inostranstva. Tako to, moj gospodine, rade džentlemeni. Postoji i odgovor u maniru "nadurenog deteta",  a tome je tekst "Beogradski nadbiskup o Pravoslavnoj crkvi" sjajan primer .

         Ili, u obilju drugih negativnih primera da vidimo šta vam znači vest o odbrani Vaše doktorske disertacije. Umesto da odbranu najavite i obavestite zainteresovane za ovu oblast bogoslovlja, kako bi,  prisustvujući odbrani, mogli štogod naučiti i saznati, Vi nas obaveštavate da ste tezu odbranili sa osnovnom namerom da list upotrebite kao lični oglasni prostor, što, moram priznati, još nisam video ni pročitao čak ni u novinama koje su uređivale od Vas kud i kamo prepotentnije i  neskromnije ličnosti. Stavljate, uz tekst i svoju fotografiju, ali zato intervju sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem ostavljate bez fotografije. Ko bi se tu snašao i konce pohvatao, dragi gospodine Ljubivoje?

         Ovde ću da završim sa kritičkim opaskama i pokušam da ponudim neka rešenja.

         1. Pre svega se moramo složiti da se ne može "mjedan zadobiti sve sedeći i duvan pušeći", odnosno da pero kojim ste do sada uređivali "Pravoslavlje" morate iz leve prebaciti u desnicu ruku.

            2. Pod hitno angažovati neku agenciju za grafički dizajn da sačini predlog jednog normalnog grafičkog izgleda Lista.

         3. Na rad u List dovesti što pre profesionalca-novinara koji će se baviti tehničko - stručnom stranom uređivanja, dok bi se vi mogli pozabaviti osmišljavanjem uređivačke politike, kontaktima sa arhijerejima, i organizovanjem dopisničke službe.

         4. Naravno, svemu ovome bi trebalo pristupiti tek pošto Sinod zauzme stav o tome želi li da "Pravoslavlje" liči na novinu ili ne. Ukoliko preovlada ovo drugo opredeljenje, to jest da se sa ovakvom praksom nastavi, te da "Pravoslavlje" ostane na nivou jedne loše pravljene đačke novine, onda Vam savetujem da hitno  podnesete ostavku. Ostajanje na čelu jedne ovakve novine, bez obzira čija je i kako se zove, može samo da Vam bude smetnja u vašoj karijeri. Bar ukoliko o njoj (karijeri) budu prosuđivali ozbiljni ljudi.

         Pozdravljam Vas i još jednom molim za oproštaj zbog, možda teških,  reči.

                                S poštovanjem

                                                                       Živoslav T. Miloradović

p.s.

Ukoliko želite da se o mojim stavovima detaljnije obavestite ili pak polemišete sa mnom, to će mi predstavljati nemalo zadovoljstvo.

Moja adresa je: Via 20 settembre 66/a,  37055 Ronco all'Adige (VR)  Italia .