6.јануар 2000.

 

 

Поштовани г. Ракићу,

 

Прочитавши последњи број "Православља" од 15. децембра, ни на једном месту нисам приметио нити редак посвећен отвореном писму владике рашко - призренског Артемија упућеном Његовој светости Патријарху српском Павлу.  Ви, наравно, знате да је то писмо објављено у неким дневним листовима, да се потом повела полемика о оправданости одласка Његове светости на поклоњење председнику Милошевићу у поводу једног фантомског празника, а да при том, као главни уредник листа Патријаршије СПЦ, ни једним гестом нисте указали, не само на званичан став Цркве о овом спору, него сте га игнорисали као да се он уопште није ни десио.

У Вашем листу такође нисам наишао ни на један деманти писања других новина у Србији о веома лошем гласу који прати новоизабраног владику милешевског Филарета. Неки листови су објавили и фотографије на којима се види како прeосвећени закићен реденицима држи у рукама пушкомитраљез. Лично га се сећам као незаобилазног приложника ратнохушкачкој кампањи која је вођена у дневницима Радио Телевизије Србије   када нам је отац Филарет презентирао чак и колекцију одсечених дечјих прстију. У последње време смо сведоци улизивачких и коленоприклоних изјава које преосвећени упућује на рачун режима у Србији, славећи његов (режимски) поход против сопственог народа.

У "Православљу" такође нисам могао да пронађем ни један редак који би говорио о сјајном подвигу оца Саве Јанића, монаха дечанског, који је за ширење истине о страдању Срба на Косову учинио много више од оних којима је то било основно занимање. Отац Сава је дао и неколико запажених интервјуа од којих издвајам онај објављен у листу"Време" где категорички тврди да за ескалацију шиптарског сепаратизма највећу одговорност сноси србијански режим од чијих су корумпираних представника у овој покрајини сепаратисти куповали шта год су хтели па чак и право да се до зуба наоружају. Уз све то монах Сава као и његова сабраћа и даље опстојавају на Косову пружајући последњу наду преосталим Србима док су дојучерашњи господари Косова, Милошевићеви губернатори и квестори, међу првима утекли и даље бестидно тврдећи како је Косово још увек наше. То што монахе не хвалите ерго не желите да наудите њиховој смерности и скромности бих некако и могао разумети, али то што подлаце не кудите не могу никако.

Оваква уређивачка политика коју спроводите , није нова у историји светске, српске и југословенске штампе. Када неке новине прећуткују или превиђају чак и оне догађаје који су од изузетне важности било за земљу у којој излазе, било за интересе организације или заједнице чије интересе заступају, онда је то знак пре свега НЕСЛОБОДЕ у којој те новине постоје и делују. То је у исто време и знак да таква новина нема моралног права да просуђује о питањима која се тичу других заједница, организација те политичких и других јавних личности. О срамоти и лицемерју да и не говорим ерго сте тога, уверен сам, и лично свестан.    

Помислићете можда да ја не знам где Ви то радите и кога све морате да слушате, те како се и на који начин одређује и спроводи уређивачка политика листа на чијем сте челу. Ја на то одговарам да знам, та да Вам управо стога и пишем. Како, драги господине Ракићу, очекивати да српски народ данас - сутра закорачи у предворје демократских односа уколико у његовој цркви постоје и опстоје тако ретроградне политичке струје које би Србију да врате, не у средњи век како се то Цркви неоправдано пребацује, него у време Коминформа те стаљинистичких и голооточких чистки. Јер тоталитаризам је увек тоталитаризам без обзира који идеолошки предзнак носио, а глајшахтовање је увек насиље над слободом мисли и говора без обзора на то да ли ће га спроводити некакав фашистички гаулајтер, комунистички комесар или конзервативни црквени великодостојник.

Шта би у таквим околностима Ви требало да урадите? Као прво, требало би да схватите да сте на челу једне новине те да сте дужни да се према свом позиву професионално односите. Друго, да пред самим собом утврдите чије и какве интересе заступате. Ако су то црквени интереси, онда морате знати да они не могу постојати изван народних интереса, а ако народу иде лоше, онда сасвим сигурно ни Цркви неће бити боље. Ако сте са тим начисто, онда се  морате изборити за елементарну слободу да зло назовете злом, а добро добрим. Свако мешетарење и комбиновање у том смислу ни Вама ни Новини, а ни Српској цркви не може служити на част.

      

Мир Божји, Христос се роди!

 

С поштовањем

Живослав Милорадовић