Stovani doture,

Da, tacno je, PRVI ste nam javio novosti koje smo vec znali, ali i da ste celo Vase pismeno ispunio samo Vasim imenom i prezimenom, koje takodje, slava Bogu, dobro znamo, Vase javljanje bi nam podjednaku radost ucinilo. Istina, iz svih navedenih noticija, kao nepoznata, izdvaja se ona o postavljeniju novog arhijerejskog namesnika pancevackog, koju zaista nismo znali, jer se oni, sa kojima se dopisujemo, ne zanimaju za cerkovni zivot i obstojateljstva. Ja bih, istini za volju, sa znatnom sigurnoscu pretpostaviti mogao zasto je Preosveceni Vladika vrsacki bas ovakav izbor ucinio, ali mislim da je umnije ta razmatranja ostaviti nekom buducem hronicaru i istrazitelju istorije Eparhije banatske.

Nasa obavestenost o prilikama u gradu dvojakog je porekla. S jedne strane, gospoda Mirkovic i Spremo (ovaj drugi to cini fax vezom) salju nam veoma iscrpne dopise, a s druge, jedina novina koju uredno primam i detaljno iscitavam je "Pancevac" (stari). Uzgred budi receno, ova novina se nalazi na poziciji koju nikada u svom veku imala nije. Rec je o apsolutnom dnu u svakom pogledu. Ne mogu a da se ne setim recenice iz jednog oglasa za pretplatu na "Srpske novine" i "Podunavku" , stampanog 1843. godine, a koji uramljen stalno stoji na zidu redakcije u kojoj imam cast da radim (trenutno visi u nasoj dnevnoj sobi u Krajiskoj ulici 34). Recenica, jedna od nekoliko koje veoma precizno ilustruju poziciju i ulogu stampe u drustvu, glasi: "Narodi se, izmedju ostalog, razlikuju i po kvalitetu i mnozestvu novina koje imaju i citaju"

Kasatelno nasega zivota ovde imamo samo nekoliko novina. Moja mati nam je bila ravno dva meseca i otisla netom posle Bozica, Mirjana je gostovala u nasoj varosi i vratila se bas pred Novu godinu, ja vredno radim , mada zbog mort sezone koja zimi pogadja gradjevinski sektor i mi, proizvodjaci gradjevinskog materijala, smo vise kod kuce nego na poslu. Detalje nasega zivota podrobno sam opisao u rubrici "Dnevnik" koja je u "Nasoj Borbi" izasla 25. dekembrija prosle godine. Prema nekim ocenama koje sam docuo iz zavicaja, tekst mi je isuvise crn, sa cime se ja delimicno slazem. Tekst je samo slika stvarnosti koju i Vi licno karakterisete kao "potpuni mrak", a u mraku, zna se, i ono sto je belo postaje sivo. Od pametnijih odluka koje sam u poslednje vreme doneo, izdvaja se jedna po kojoj se vise ne bavim kalkulacijama o nasoj neposrednoj buducnosti, ,jer, osim ziganja u predelu zeluca, te mucne nesanice, nikakve druge koristi od njih nema. Dakle, mnogo je toga sto ne zvisi od nas da bismo mogli praviti planove za narednih mesec ili dva. Veoma sam uvazio Vase savete da se kuci ne vracamo ili da, ukoliko nameravamo vratiti se, to ucinimo odmah. Kao i drugi slicni saveti kojima se zacrtava zivotna staza i ovaj ima samo jednu manu : mnogo je lakse izreci ga nego poslusati. Mi jos nismo decidno odlucili da vekujemo u Italiji, cak naprotiv, ali isto tako nemamo nameru uskoro vracati se. Jedina otezavatelna okolnost je Mirjanin posao jer su joj pretpostavljeni nalozili da se u junu ima pojaviti na svom radnom mestu. Naravno, pod pretpostavkom da "Petrohemija" pocne proizvodnju, u sta ja, s oprostenjem, veoma sumnjam. Cela ta frka oko starta i odredjivanje rokova kada ce se krenuti punom parom je samo deo kampanje pod nazivom "Blago nama, evo mira". Potrebno je isuvise novca, isuvise sposobnosti, pre svega drzavne administracije (u cijim je rukama celokupna privreda) da se neke stvari pomere s mesta. S obzirom na to da je drzavna blagajna prazna, a u aparatu se nagomilalo toliko olosa, nesposobnjakovica i dupelizaca koji, po definiciji, niti imaju, niti mogu da imaju dara i volje za stvaranjem, to ce sve ostati kao sto je bilo. Ko je taj ko ce u sadasnjim okolnostima dozvoliti nekom darovitom i sposobnom da krene nekakav opstekorisni posao? Ovaj rezim i ova filosofija vlasti bazirana je na sveopstoj obmani iz koje se ne moze poroditi nista drugo osim drugih, manjih i vecih opsena. Zato mi i javlja moj drug , radnik "Petrohemije" da im je nalozeno da svakoga dana dolaze na posao, kako bi se stekao utisak da se nesto desava. Kaze, u fabriku dolaze samo stoga da bi TV Pancevo mogla da ih slika. Jeste da je Radoje Domanovic najveci srpski satricar, ali prema ovima, on je obican amater. Oni su od nase proslosti napravili komediju, od sadasnjosti burlesku, a od buducnosti satiru. Crnu, da crnja ne moze biti.

Ali, da se manem ovih mracnih tema koje su Vam i te kako poznate. Juce je bio 20. januar, krsna slava nase porodice koju smo obelezili kao sto dolikuje. Gospodja Mirjana je polazivsi nedavno od kuce donela ovamo nasu (rezervnu) ikonu (original je ostao tamo gde je i namenjen), tako da smo za slavu imali i svecu (kupljenu u nasoj crkvi u Pancevu), osvestano zito, a i goste. Nazalost, nije bilo nasijenaca, ,jer pozvani nisu mogli da dodju, nego samo Italijani, dva bracna para i jedna gospodja , nasa prijateljica, ciji e muz bio sprecen. Svi su se veoma nabokali Mirjaninim djakonijama, tako da komplimentima kraja nije bilo. Jedina muska krstena glava u kuci g. Mihajlo Miloradovic, presekao je kolac tako da je sve bilo u reguli pa se ne moze reci da nismo bili zadovoljni. Kada je rec o g. nasledniku, mozemo kasti da je vec pristojno ovladao jezikom pa domace zadatke radi potpuno samostalno, sto je ne samo lepo, nego je i korisno. Javila mu se cak i volja za citanjem knjiga, sto do sada nije bio slucaj, tako da guta sve sto mu dodje pod ruku. Trenutno cita "Muzej zivih ljudi" Dragoljuba Jovanovica, Zikicinog brata i cuvenog Golootocanina. Ja, medju Italijancima sirim slavensku kulturu, tako da sam do sada poklonio ovdasnjem narodu nekoliko zbirki pripovedaka Ive Andrica, tri "Maestra i Margarite" M. Bulgakova i jos toliko Solzenjicinovih "Odelenja za rak". Rec je o veoma jeftinim ovdasnjim izdanjiam koje bunarim po veronskim knjizarama, radnjama koje za narod sa kojim se druzimo predstavljaju neku vrstu "zabranjenih gradova". Ipak, imam uspeha jer ih je sramota da poklonjeno ne procitaju, a znaju da sam dovoljno bezobrazan te da cu ih , koliko sutra, preslisati.

Mene su nekim volesbnim nacinom iskopali "Editori uniti" tako da sam zatrpan oglasima kapitalne izdavacke produkcije, ali se ja cuvam kao djavo krsta. Primamljivi pozivi da se uclanim u Klub citalaca podrazumevaju (kao mamac) poklon od tri (po vlastitom izboru ) veoma vredne knjige, ali posle te hvataju u masinu i salju ti svakog meseca po jednu knjigu (Knjigu meseca koja pobedjuje na konkursu za ovo laskavo zvanje) a ti, ako ne zelis da je uzmes, treba da je vratis nazad. Stvar je lukavo zamisljena i ja bih se vrlo rado bacio u ovaj mirisni bunar zelja, ali sve to kosta. Nema knjige jeftinije od 50 do 80 hiljada lira, a ima ih i skupljih. Iako je rec o zaista kapitalnim delima (ovog meseca nude Bracu Grim u fantsaticnoj opremi i sa detaljima sa Brojgelovih slika kao ilutracijama) moja mesecna primanja su veoma daleko od kapitalnih, pa sam gospodi morao da se uctivo zahvalim.

Uveren sam da ce Vam, kao mudrom coveku, penzija veoma prijati. Usput moram napomenuti da cu biti jedan od retkih koji ce uvek znati dan kada ste se manuli aktivnog rada u drzavnoj sluzbi. Naime, na taj datum ja sam se izvoleo roditi, bas kao i g. Nenad Zivkovic, sin gospodje Ljiljane, novinarke.

U iscekivanju vaseg ljubeznog pisma, srdacno vas pozdravljam.