Gospodine načelniče,

Nakon nekoliko godina, kada smo se poslednji put dopisivali preko stranica "Pančevca" ponovo sam osetio potrebu da Vam se javim. Od tada do sada mnogo toga se dogodilo pa su se i naše uloge unekoliko izmenile. Vi ste sada čovek koji gospodari našim gradom i okolinom, a ja sam emigrant u Italiji.

Svakome po zasluzi, kako bi se reklo.

Potrebu da Vam se javim osetio sam pre mesec - dva kada su crne vesti iz naših krajeva počele ponovo da dominiraju u ovdašnjim medijima. Iako me malo šta još može iznenaditi i uplašiti, oni ljudi sa traktora koji su, bežeći od smrti, hrlili ka Beogradu, ponovo su me bacili u očaj. Tada sam se setio da je ovoga leta proslavljena petogodišnjica nove hrvatske države, a da ste i vi skoro u isto vreme slavili istu godišnjicu osnutka Socijalističke partije Srbije. Pet godina Tudjmanove Hrvatske, pet godina vase partije i konačni izgon Srba iz Krajine, mogu samo u očima neobaveštenih i naivnih da predstavljaju slučajni sticaj okolnosti. Treba li podsećati se osnovnih pricipa naše struke pa reći da u politici slučajnosti ne postoje, već samo dobri i loši potezi.

Ali ono zbog čega me je podudaranje pomenutih datuma navelo da se ponovo javim svom kolegi, magistru političkih nauka i političaru od karijere Siniši Batalu, odnosno Vama, nije potreba da raspravljam da li je politika srpskog režima dobra ili loša. Mi ne možemo i pored naše volje, govoriti o politici, niti se politički opredeljivati iz prostog razloga što je, zalaganjem Vaše stranke, politika u Srbiji jednostavno ukinuta. Postoji samo jedan veliki cirkus u kome se simulira nekakav politički proces i jedan salon, odnosno dnevna soba odakle se povlače svi konci i donose najznačajnije odluke. Čak ni vi, prvosveštenici ovog novog kulta u Srbiji, ove mračne sekte koja ostavlja za sobom pustoš još nevidjenu u našoj istoriji, ne znate sta je sledeći potez vašeg Vodje. Ne znate da li sutra ili samo kroz sat ili dva treba da plačete, smejete se, aplaudirate ili kamenujete. Vi, u stvari, i ne postojite kao političke ličnosti i tu smo, može se sasvim slobodno reći, veoma slični, osim što ste Vi lično izvršilac mračnih naloga a ja, želeći da sačuvam svoj moralni integritet, ne želim to čak ni da gledam. Elem, stoga mene sada prvenstveno interesuje privatni aspekt Vašeg angažovanja. Zanima me kako uspevate da podnesete sve ovo, kako , kad ostanete sam sa sobom, pronalazite opravdanja i izgovore za ono sto govorite ili činite. Zanima me stoga, što sam odavno prestao da verujem u kolektivnu odgovornost, odavno više ne smatram da je čovek na razmedjima (ili bespućima) istorije samo slamka koju mahniti vetar nosi gde mu je volja. Činjenica je da se uvek nakon velikih propasti, društvenih kriza, prevrata, kataklizmi, jedan broj aktera koji su najodgovorniji za raspirivanje zla izvuče ispod ruke pravde, ali čak i oni najokoreliji zločinci ne uspevaju da pobegnu od sopstvene savesti i na kraju se, ma gde se sklonili moraju naći oči u oči sa njom. Ja Vas ne smatram zločincem, još manje okorelim zločincem, mislim da imate i pameti i savesti, dakle da se možete ubrojati u tkz. normalne ljude, pa me stoga i zanima kako podnosite sve ovo, kako Vam se konačno ne zgadi, kako zaboga, još uspevate da ne povraćate?

Bio sam svedokom Vaših političkih početaka. Bio sam Vaš istomišljenik, takodje smatrajući, da je mrtvilo formalnog samoupravnog mehanizma valjalo prodrmati, protresti, valjalo otvoriti prozore na tim dremljivim opštinskim skupštinama, a nekim ljudima u lice reći da to što su oni tu gde jesu nije božja volja niti zauvek zadato stanje stvari. Vi ste se potom otisnuli maticom koja je, ne samo Vas, nego i našu državu, i njene gradjane uvukla u haos gradjanskog rata. To da ste idući za pozivom Vodje krenuli stranputicom političke, društvene i istorijske regresije, vidi se čak i po tome sto su, sa ovog aspekta gledano, nosioci vlasti starog režima u poredjenju prema vama i Vama, nepatvorene demokrate, liberali i humanisti. Prethodeći vam politički sistem je, istina, počivao na nekim iluzijama, u koje je većina stanovništva, računajući i mene, nepokolebljivo verovala, ali su se mnoge manifestacije političkog bića starog režima mogle meriti nekim od prihvatljivih aršina morala, ljudskosti, zakonitosti... U ime naroda, u ime neke njegove nove budućnosti oličene u "10 000 dolara po glavi stanovnika" kako je obećao vaš Vodja, srušili ste i ona demokratska dostignuća za koja su potrošene silne godine spore i mučne evolucije našeg političkog sistema, uz svu onu energiju crpljenu iz neprekidne mobilizacije najširih slojeva naroda. Dakle, i ono malo demokratije što je napabirčeno tokom tog "jugoslovenskog puta u socijalizam", vi ste ne samo uništili nego i izvrgli bahatoj poruzi sve one koji su se na nju, tako krhku i nejaku, pozivali. Ugrozili ste i čak narušili osnovne principe na kojima počiva savremena država, a neverovatnim voluntarizmom i skoro patološkom bahatošću razorili osnovne društvene tokove.

 Tu se, u tom divljačnom pohodu "mangupa iz naših redova" na osnovne društvene institucije zagubio i magistar Siniša Batalo, politolog i čovek koji je jasno umeo da razgraniči bar osnovne političke i etičke pojmove. Pogledajte samo Vaše govore i javne izjave koje ste davali tokom proteklih pet godina. To je neverovatna smeša kontradiktornih teza, nerealnih predvidjanja, praznih obećanja i laži, laži, laži... Tek nakon iskustava sa Vama i Vama sličnim političarima, shvatio sam da laž nije samo odsustvo istine već jedna složena estetska kategorija. Vi i Vaši sadruzi ne lažete kao običan svet koji to čini iz ovog ili onog interesa. Vi lažete sa strašću, sa zanosom, vi lažete tako sigurno i samouvereno tako da se posle vaših govora i nastupa, čovek sa pravom može pitati da li istina uopšte i postoji. Sve je, na sreću, ostalo zapisano po novinama, a nadam se da raspolažete i ličnom dokumentacijom. Uzmite ponekad te svoje rukotvorine i pročitajte ih. Videćete u njima današnjeg Sinišu koga bi neki jučerašnji Siniša prislonio uz zid i streljao, kao sto bi današnji Siniša onog jučerašnjeg proglasio, mirne duše, za ratnog huškača i čoveka koji Srbiju hoće da uvuče u rat. Ali da ne idem dalje od ovoga. Vaši tekstovi, kao i govori Vaše političke sabraće i vašeg vodje vrhunac neverovatne manipulacije osnovnim jezičkim kategorijama, prava kakofonija besmisla čija bi analiza pojela stranice i stranice teksta.

Ali, da pogledamo samo jedan primer, slučaj najnovijeg pančevačkog samodoprinosa. Iz svega vidjenog proizilazi kao neosporna i očigledna odavno poznata teza da svaka diktatura, pa makar bila i "narodnjačka" kao vaša, tretira narod pre svega kao stoku. Vi ste stoga, umesto da svoju ideju propagirate krenuli da ljude po kucama ubedjujete kako njima zaista treba nova deponija, proširena bolnica i ne znam šta još. Kao da ima iole normalnog čoveka koji ne zna da je komunalno bolje opremljen grad mnogo pogodniji za življenje od lošije opremljenog grada. Vas, očigledno i nije zanimalo sta ljudi misle o samodoprinosu, tim pre sto svako razuman u uslovima krajnje bede stanovništva i rastuće inflacije ne bi ni pomislio na išta nalik samodoprinosu. Vi ne samo da ste se opredelili za ovu nerazumnu odluku, VI šaljete ljude da upadaju u kuće i iznudjuju potpise. Naravno, da nije bilo prisile, ali nakon toliko otpuštenih, nakon toliko obespravljenih, prognanih, nasilno mobilisanih, odbiti potpis "državi" predstavlja hrabrost na koju iznureno i utučeno gradjanstvo nije osobito sviklo. Šta Pančevci zaista misle o samodoprinosu mogli ste da saznate prvih dana neposrednog i slobodnog izjašnjavanja gradjana. Ali, niste ni Vi baš toliko naivni da to ne znate. Znate takodje da od "samodoprinosnih" obećanja neće ništa biti jer ništa i ne može da bude. Vama u stvari i nije stalo do samodoprinosa niti onoga sto ste obećali gradjanima. To ste i rekli na konferenciji za štampu povodom "završetka posla" istakavši da je odluka gradjana da se uvede samodoprinos "velika pobeda Socijalističke partije Srbije". Dakle, reč je o "pobedi" partije, a ne o pobedi ideje da je nova deponija pančevački komunalni prioritet.

Vas nije briga ni za deponiju, ni za bolnicu niti za školu niti za nekakve tvrdoglave Pančevce. Vi ispruženih šapica i užagrenih očiju čekate da vas Gazda pomilki po glavi i kaže: "Dobro je Batalo, odlicno vi to radite u Pančevu". To je smisao i svrha sve ove halabuke, ove sprdnje od izjašnjavanja, ovog nasilja nad elementarnim ljudskim i gradjanskim pravima.

Kada je reč o ostalim Vašim delima, dovoljno je samo da se okrenete oko sebe. Iako uz pomoć laureata Oktobarske nagrade, arhitekte Pandurova, Vi krečite fasade po varoši, želeći da ostavite utisak čoveka okupiranog budućnošću, ispod sveže farbe, naziru se zastrašujuće konture sveopšte destrukcije, sunovrata ukusa i valjanih kriterijuma, nedostatak elementarnog profesionalizma, poslovnosti, izostanak lepih manira i srdačnih odnosa. Svuda strah, zabrinutost, beznadje...Za vreme Vase vlasti nas grad ne samo da je osiromasio, ne samo da je ekonomski upropašten, nego je ostario, poružneo, prozlio se...Veoma cesto svojim prijateljima u Italiji koji se ne snalaze naročito u balkanskom haosu, govorim da su u našoj državi sve zgrade tamo gde su bile, da mostovi i putevi nisu razoreni, da rata nema. Nama su kažem im, srusili samo dušu, pretvorili je u gomilu bezličnih krhotina koje se ogledaju ne samo na licima naših sugradjana već i na ulicama, u prodavnicama... Avet Čaušeskuove Rumunije, prekrilio je naše prostore. Mi više i ne živimo, samo simuliramo život.

Ne mogu da poverujem da ne primećujete kako u Vašoj okolini, Vašom voljom nema ni jednog čoveka koji je u stanju da misli svojom glavom. Sve sami klonovi (klonirani) , prevaranti, ljudi u vlasti niskih strasti i sitne zlobe. Kadrovsku strukturu kreiranu na vrhu političke piramide verno ste projektovali na Vaše lokalno političko okruženje i sami se srozavajući na nivo pukog šrafa u starvičnom mehanizmu za proizvodnju nesreće.

Smatrajući da Vas dovoljno dobro poznajem, ne mogu da poverujem da ste se priklonili nekakvim sitnim šićardžijskim interesima. Ne verujem da ste se bas navukao para, jer je "biznis" zabran za neke krupnije zverke nego sto ste Vi. Isto tako, ne verujem u priče o Vašim ljubavnim aferama, jer bi one u toj trač verziji vise bile znak Vaše isfrustriranosti, nego nekog posebnog uspeha kod žena, a to sto vam aplaudira nekoliko, u najmanju ruku- mediokriteta, nikako ne može biti znak uspeha. Oni bar aplaudiraju svakome ko drži mikrofon. Šta ste to onda Vi postigli i čemu se nadate u bliskoj budućnosti?? Kakvu sreću snujete u zemlji u kojoj su svi nesrećni i šta očekujete od dana u zemlji gde noć traje toliko dugo?

Mnogi kritičari srpskog režima i načina vladanja Vašeg Vodje u svemu ovome što nam se dešava vide fašizam, dok drugi govore o nekoj vrsti "oktroisanog staljinizma". Definicije su i ovlašne i u najmanju ruku priručne. Sistem koji ste vi projektovali, za razliku od fašističke ili staljinističke diktature nije zasnovan niti na jednom poznatom (ili novom!!) ideološkom predlošku, niti vlast raspolaže ikakvom strategijom, ciljem ili ma kakvim opipljivim rezultatom kojim se može pohvaliti. Poraz do poraza, promašaj do promašaja. Vi ste nesrećni izdanak postkomunizma, bez vere i korena, ljudi koji gledaju u ništa i u ništa idu. Kao i sve one koji žive od danas do sutra ni briga vas nije za sud istorije, za sud budućnosti. Mi, drugi i drugačiji, za razliku od Vas i Vaših, bar imamo čemu da se nadamo, mada je, priznajem, naša nada - vaša omiljena hrana. .

Pozdravljam Vas, uveren da ćemo se jednog dana opet sresti. Ako Vam život krene nabolje, radujte se kao sto ste se radovali i do sada. Ako li krene po zlu, pa Vas uhapse, osude ili prognaju, radujte se još više, jer ce tek tada Srbija i njeni gradjani imati neke sanse da se izvuku iz gliba u koji ste ih gurnuli.

 Živoslav Miloradović

 p.s.

Iz Vašeg poslednjeg intervjua "Pančevcu" saznao sam da izbeglicama delite nekakve oranice i vinograde u okolini Prizrena. Posto se i sam smatram izbeglicom u izvesnom smislu, molim Vas da me stavite na spisak. Mada bi mi ipak draže bilo da poklanjate oranice i vinograde Vašeg tate, pa makar ih ja lično nikada ne dobio.