Otvoreno pismo Petru Jojiću, zameniku ministra pravde i advokatu pančevačkom

Šta Ti tražiš među tom družinom ?

Dragi Perice,

Teror dedinjske Familije prema građanima Srbije je sve žešći. Nastojeći da unapred opravda i zataška gubitak Kosova koje je olako proigrao zbog sopstvene gluposti i nesposobnosti, režim se otvorenim represalijama obrušava na sve što misli svojom glavom i ne pristaje na tupavi muk koji je prepokrio Srbiju. Na udaru su Univerzitet i nezavisna štampa, poslednje oaze slobodne misli u našoj zemlji. Sa beogradskih fakulteta izbačeni su nastavnici koji nisu bili spremni da podrže divljanje novopostavljenih rektora, a novine drakonski kažnjavaju i plene njihovu imovinu na osnovu zakona koji je ne samo u suprotnosti sa Ustavom Srbije nego i sa zdravim razumom. Koautor ovih nedela koja će svakako zauzeti vidno mesto u novijoj srpskoj istoriji beščašća , te direktni izvršilac ovih prljavih poslova, je politička grupacija poznatija kao Srpska radikalna stranka, kojoj i sam pripadaš. Naše višegodišnje poznanstvo kao i činjenica da Ti u našem gradu nisi osoba bez imena navode me da Ti postavim samo jedno pitanje: šta Ti tražiš među tom družinom?

                                                       * * *

Tvoja aktivnost tokom poslednje "opozicione" mene Radikalne stranke zvučala je sasvim podnošljivo. Kao osoba sklona specifičnoj vrsti našeg ruralnog govorenja, prskao si okolo po režimu, po njegovom dedinjskom bastionu, ukazivao na pljačku i sramoćenje Srbije, raskrinkavao lažnu levicu i njenu lažnu misiju, što je, pa makar i pod skutom vojvode Šešelja, imalo svoju pozitivnu ulogu: ukazivao si na sveopštu laž preko kojih su, ova zemlja i njeni građani, dovedeni na ivicu potpune propasti. Okolnosti su se sada umnogome izmenile. "Opoziciona" Srpska radikalna stranka čija je istorija isuviše dobro poznata da bih je sada ponovo prelistavao, ušla je u ponovni bratski zagrljaj socijalista i julovaca i isturila se u prvi borbeni ešalon radi likvidacije i poslednjih ostataka demokratskog mišljenja u Srbiji. Srpski radikali, pa i Ti sa njima, su trenutno u ulozi rukavica koje je režim navukao na svoje negovane ruke kako bi obavio nekoliko prljavih poslova. Možda je ta uloga zaista skrojena po meri Vojislava Šešelja i možda je u ovoj i ovakvoj Srbiji sasvim prirodno da jedna stranka nacionalističke desnice ulazi u koaliciju sa staljinističkom levicom. Možda je sav taj politički kalambur sav taj cirkus u kome permanentno defiluje kohorta spodoba poput komunističkih novobogataša, socijalističkih ultranacionalista, paranoičnih ksenofobičara, lažnih nacionalnih proroka, ultranacionalnih ultralevičara, jugoslovenskih antijugoslovena, mumificiranih staljinista, lažova i intriganata, provincijskih dripčina i ostale bulumente, možda je njihov teror kojem smo svakodnevno izloženi zaista dug koji moramo platiti zbog svojih starih grehova. Ali, mene zanima samo jedno: šta Ti tražiš među tom družinom?

* * *

Čovek bez ambicija nema šta da traži u politici tako da je ova oblast društvenog života bila kao stvorena za Tebe. Smatram savršeno legitimnim nastojanje svakog ambicioznijeg pojedinca da se uspinjanjem unutarpartijskom lestvicom domogne neke od javnih funkcija i time, ne samo popravi svoj materijalni položaj, nego i zadovolji apetite onog malog crva koga svi, manje ili više, nosimo u duši i , prejako možda, nazivamo - voljom za moći, strašću za vlašću. Postkomunistički sistem u Srbiji je zadržao stare principe kadrovske politike, ali s tom razlikom što je u Miloševićevoj Srbiji moguće da ministrom postane zaista bilo ko. Konkretne primere Ti neću navoditi da ne bih ovu novinu izložio udaru vašeg Zakona o javnom informisanju, ali ti mogu reći da mi posmatranje svih onih lica koja čine Vladu Republike Srbije, a što nam, s vremena na vreme, priredi državna televizija, nagoni na izliv raspoloženja koja su u potpunom neskladu sa tragikom naše aktuelne svakodnevnice. Biti ministar u Miloševićevim vladama ni sada ne predstavlja neku naročitu čast, a za godinu, dve ili pet, to će biti samo tamna mrlja na biografiji. Meni lično može da bude sasvim svejedno ko sedi u Vladi Srbije, mogu da se pravim da neka lica koja je čine nikada nisam video, ali ne mogu da se ne zapitam: šta Ti tražiš među tom družinom?

                                                         * * *

Kako se prilike u Srbiji zaoštravaju, jer režim očigledno oseća svoj kraj, tako se i političko ali i svako drugo nasilje povećava. Beogradski univerzitet su preplavile razne "gorile", nekakva privatna rektorska obezbeđenja koja prebijaju studente i, kao stare kofere, izbacuju dugogodišnje profesore i ljude od nesumnjivog autoriteta u svetu savremene nauke. Beograd je počeo da zaudara na Berlin sredinom tridesetih godina, a Beogradski univerzitet, na pragu novog milenijuma, vašom i Tvojom zaslugom, polako uplovljava u 1946 godinu, i ponovo se obračunava sa svojim nepodobnim profesorima i studentima. To što vladajuću garnituru u Srbiji od sve nauke zanima samo promocija šiparičkih beležaka Mirjane Marković, dok se sudbina mladih generacija prepušta na milost suludih promotora panslovenske misli ili boraca protiv "novog svetskog poretka" je potpuno razumljiva pojava. Kakav režim - takva i nauka. Ali bih veoma voleo da čujem da li Ti zaista misliš da je politička podobnost osnovno merilo naučne relevantnosti i da li Ti, kao pravnik, zaista misliš da je Zakon o javnom informisanju u skladu sa postojećim Ustavom, kao što tvrde Tvoji radikali, te vaši koalicioni partneri sa srpske "levice". Ponajviše me ,međutim , zanima: šta Ti tražiš među tom družinom ?!

                                                         * * *

Kosovo je definitivno izgubljeno, to znaš. Prvo dolazi široka, vrlo široka autonomija pod međunarodnim nadzorom, a zatim politička borba za referendum te konačno izdvajanje iz Srbije. Kosovo je za Miloševićev režim već sada potrošena karta, ispaljeni metak. Ostala mu je još Crna Gora i udar na tamošnje rukovodstvo. Poslednje smene u vrhu policije i vojske na to nedvosmisleno ukazuju. Režim je sve nervozniji. Sprema se konačan rasplet koji se, po mnogim procenama, ne može okončati bez krvoprolića. Ti u tom režimu zauzimaš dosta visoko činovničko mesto. Ti u tom režimu predstavljaš važnu figuru u vrhu tri koalicione stranke. Ti nisi nekakav bezimeni Miloševićev glasač, nekakav izlapeli "hokejaš" koji je ubeđen da će mu, ako ne glasa "za Slobu", ukinuti penziju. Ti si aktivni politički igrač koji ima svoju ulogu, svoju poziciju, svoju odgovornost … Šta će se dogoditi ako vas po običaju Milošević ponovno proglasi za izdajnike ? Hoćeš li i Ti podržati srljanje u građanski rat ukoliko Tvoj vođa odluči da se konačno uhvati za gušu sa Mirjanom Marković ? A ukoliko se ipak, nekako domognete vlasti, raspolažeš li dovoljno crnim snovima da bi uopšte mogao da zamisliš Srbiju pod Šešeljem, Srbiju pod kioscima, pod teškom, gadnom demagogijom, Srbiju zatvorenu u beogradski pašaluk, izolovanu od ostatka sveta, Srbiju čiji će građani sa zavišću gledati preko granica u susednu Bosnu, u Hrvatsku, a sa američkog Kosova švercovati američke cigarete i laku drogu, Srbiju GORU čak i od ove koja nam traje pred očima?? Ako Ti sva ova pitanja teško padaju, ako ih smatraš za višak ili samo za izraz moje neverovatne naivnosti, odgovori mi samo na jedno: Šta Ti tražiš među tom družinom ?!

Unapred zahvalan

Živoslav Miloradović