Ronco all'Adige 11.april 1996.

Dragi Nešo,

Baš završih čitanje "Pančevca" od 29. marta gde nadjoh povoda da Ti se javim ovim pisamcetom. Na strani šestoj, pod naslovom "Direkcija u prvom planu", pasus prvi, zapisane su, navodno, Tvoje reci koje glase : "Ne može se tako lako ući iz sankcija u 21. vek". Iako se sa Tobom u potpunosti soglašujem, moram Ti ipak skrenuti pažnju da si ovom izjavom direktno nasrnuo na programske osnove netom završenog trećeg kongresa Socijalističke partije Srbije, stranke kojoj i sam pripadaš. I na Kongresu i na po opštinama organizovanim pripremama, jasno i nedvojbeno je poručeno gradjanima Srbije da se iz sankcija u 21. vek MOŽE i lako i jednostavno. Samo treba zažmuriti, nasmešiti se , pustiti masti na volju i leteti, leteti, leteti... Na Kongresu vi, a i Ti si bio tamo, o tome cak niste ni raspravljali, nego ste, kako sam pročitao, pogledali nekakav film, sto je, naročito tehnička strana ovog spektakla, ostavilo veličanstven utisak na Tvoju partijsku družbenicu, a moju koleginicu, gdju Nadicu Pjević, o čemu je ona dala izjavu već narečenim lokalnim novinama.

Dakle Ti, Neša Pandurov, ipak smatraš da se tamo u taj vas 21. vek ne može tako lako. Veruj mi, kada sam to pročitao, malo mi se "slakšalo" što bi rekli naši stari. Ne da se moj drug Neša, pomislio sam, odoleva još uvek. A veruj mi, medju svom tom pančevačkom družinom koja tako beskrupulozno i tako ogavno već laže i zalaguje taj naš posiveli narod, koja tako bezočno sahranjuje i poslednje ostatke razuma koji se kao izbledela secanja jos mogu tu i tamo pronaci, Ti si mi uvek nekako strcao. Nikako da Te u svojim mislima uklopim u to tuzno smetliste rashodovanog duha, u to vasariste sitnih dusa i kvarnih karaktera. Ni onda nisam verovao, a ne verujem ni sada, da je onaj, Nesa arhitekta, mladi i ambiciozni direktor "Tesara", inovator betonskih gredica i pregrada za tovilista i stale, da se taj i takav uhvatio u kolo novouzletelih mediokriteta i intelektualne nedonoscadi.

Sta ces Ti medju tom druzinom koja bi, pamecu i sklonostima, mnogo vise prilicila Bati Vetrinaru ? Da li Te oni vise uvazavaju nego sto si to sam u stanju da ucinis? Da li ti imponuje to sto je Tvoja uvek poslednja, sto si iznenada postao pametniji i promisljeniji od svih drugih, sto si, konacno, alfa i omega, cak i u jednoj takvoj zabiti kao sto je "Direkcija za... " Iako te vec dugo poznajem, nikada do sada nisam mogao da u tvojoj licnosti otkrijem tako izrazite "firerske" ambicije. Citajuci one Tuzne Novine, sve vise sticem utisak da je "Direkcija za..." otkako si ti na njenom celu postala nesto apsolutno neophodno za dalji opstanak Pancevaca pod kapom nebeskom. Tih hvalospeva, tih oda "Direkcijinoj" mudrsoti, preduzimljivosti, darovitosti, to jos ne videh cak i u vremenima kada je neverovatni M.DJ. bio jos novinarskim poletarcem. I nikako da se otmem utisku da iza tog torzestvenog tona, iza te malogradjanske ditirambovstine, stoji neka neizivljena potreba, neki neispunjen nagon koji sa sirotim Skojevcem sa pruge Brcko - Banovici, nema mnogo veze.

Ako osecas to sto sam pobrojao, onda su to stndardne karakteristike takozvanog "pociplecenog opanka" , odnosno drustvene grupe kojoj, poreklom i obrazovanjem, Ti nikako ne bi trebalo da pripadas. Nije vajda, dragi moj Neso, da si se poveo za to malo mogucnosti da se tu i tamo istreses nad nekim prepadnutim "Direkcijinim" pisarem ili umno tolkujes onom nesrecniku iz "Pancevca" koji ce,prestravljen i umreti jednog dana sa "Direkcijinim" imenom na usnama. Ili je u pitanju prokleti novac, o cemu cak ni u privatnom pismu ne bih zeleo da se izjasnjavam, jer zaista nemam nikakvih dokaza. Samo mogu da slutim sta sve moze da se desava u firmi u cijem Upravnom odboru sede takve moralne grdosije kao sto su Pavlovic i Lukic.

A ako nista od toga nije, sta je onda? Pitam se, a ne mogu da odgovorim. Svi vi, ljudi koje sam nekada na izvestan nacin poznavao, svo to sada histericno stado koje se, slepo i gluvo, ustremilo pravo ka provaliji sledeci jednu od najvecih opsena u nasoj novijoj istoriji, svi vi odavno vec ne licite na one koji ste bili. Skoro da posumnjam da to i niste vi nego samo likovi iz nekog iscasenog romana, neke sulude kozerije. Ono sto je najstrasnije je da se ni ja zbog toga vise ne uzrujavam. Niti se cudim, niti se pitam kuda smerate ni sta ce biti sa vama. Znam samo da se dobrim nece zavrsiti, da svako ludilo ima svoj kraj, a svaki bezumnik, ma kako lisen elementarnog straha, na kraju se ipak strmenekne sa krova po kome je tako uspesno mesecario. U tom osecanju nisam usamljen. Mnogo je naseg sveta koji je potrazio spas van zice ove velike ludnice koja narasta na mestu moje drage domovine. I nikog vise nije briga. Svi oguglali, svi zanemeli i zacuitali. Gledaju svoja posla, a na pomen vas i vaseg, samo odmahnu rukom. Reci su potrosene, emocije presahle, ni gneva vise nema. Samo ravnodusnost. A ravnodusnost, to moras znati, nije predaja. To je glib iz koga se ni najljuca tiranija ne moze iscupati sa sve svojom batinaski opredeljenom narodnom policijom, sa svom tom gomilom kokodakala koja obdan i obnoc blebecu o buducem blagostanju i opstoj sreci.

Stoga me raduje, dragi Neso, da si se Ti ipak povratio. Kazes, nece se moci lako u 21. vek. Kazes, a ni briga te nije sto time porices Najveceg i Najmudrijeg, onog koji nam je darovao rat, pa mir, a sada se sprema da nam daruje i 21. vek. Zato sacuvaj ovaj primerak novina, urami ovaj tekst. Kada sve prodje, i kada, nakon svega, ostane samo ogroman, nesamerljiv stid, moci ces mirne duse i ciste savesti da dokazujes unucima da si IM ti jos 1996. u oci rekao da TO nece ici lako. I unucici ce ti verovati. I ja cu ti cak verovati, jer, jedva cekam vreme kada cu konacno moci da sretnem mog druga Nesu Pandurova, arhitektu i zanesenjaka, onakvog kakvog sam nekad imao, a potom, netragom izgubio.

Do tada na moja pisma ne moras odgovarati.

Zivoslav Miloradovic

p.s.

Koristim ovu priliku da ti cestitam Oktobarsku nagradu grada Panceva. Dosla je u prave ruke. Da mene nesto pitaju, predlozio bih da se vama, odnosno Tebi, Bati Vuovicu, Pavlovicu, Lukicu, Topalovicu i ostalim zasluznim gradjanima naseg grada, svake godine urucuje po komad oktobarske nagrade. Nikada se grad, otkako postoji nije toliko izmenio za tako kratko vreme. Ni prepoznati ga ne mozes.

Ali, ima jos nesto. Mozda Ti je promaklo da se u poslednju oktobarsku podelu umesao Svevideci licno. Nije dopustio da cvornovata i nepokorna glavurda dragog i neponovljivog Bata Birte bude zakicena Batalovim lovorikama. Ne prilici se to ordenje slobodnomislecima, cestitima, slobodnima...

Hoce reci, ima, ipak ima nekakve ravnoteze i reda.