Draga Nadice,
Molim Vas da mi oprostite sto sam uzeo slobodu da Vam se na ovaj i ovakav način obratim. Naši odnosi, zaista, nikada nisu bili takve prirode da bi im ovakav način lične korespondencije bio primeren ali, s obzirom na to da trenutno živim daleko od našeg grada te da nemam drugih mogućnosti da javno ili privatno komuniciram sa Vama, to mi ovaj način jedino preostaje. Razlog mog javljanja je gotovo bizaran. U "Pančevcu" od 19. januara pročitao sam tekst pod naslovom "Jasna vizija budućnosti" u kojem je citirana i jedna Vaša misao. Navodno, Vi ste o dokumentu "Pancevo 2000 - korak u 21. vek", rekli da to "nije spisak lepih zelja i nerealna utopija, već odražava stvarnost". Ovaj komad rečenice, sasvim pristojan u odnosu na gomile budalaština i čak bezobrazluka koje odvaljuju Vaše partijske kolege, možda i ne bi zaslužio moju posebnu pažnju da ga niste upravo Vi izrekli. Otkako ne živim u Pančevu, u mom sećanju je ostao Vaš lik, Vaša silueta koju sam zapažao uglavnom u Ulici JNA, dok sa nešto namirnica u plastičnoj kesi žurite prema stanici lokalnog autobusa, koji ce Vas odneti kuci. Susretao sam od tog doba samo Vaše ime, tu i tamo, po novinskim izveštajima, ali isključivo kao deo nekog nabrajanja, u smislu:"sednici su prisustvovali", ili "uvodno izlaganje je podneo(la)..." Sada ste za mene, nakon dužeg vremena prvi put progovorila, i to kroz jednu, kao sto rekoh, u gramatičkom i značenjskom smislu, sasvim pristojnu rečenicu. Osnovna moja zamerka, ili, ako želite, kontrateza glasi: pomenuti dokument JESTE spisak lepih zelja i JESTE nerealna utopija koja NE odražava stvarnost. Dozvolite mi da u nekoliko rečenica tu svoju tezu i obrazložim.
Pre svega, kod nas rat još nije završen. To što je u Dejtonu, a zatim u Parizu potpisan neki dokument, makar i istorijski, predstavlja samo mogućnost da se uz medjunarodno posredovanje u Bosni i okolo nešto uradi, a pre svega da prestanu oružani sukobi zaraćenih strana. Podsetiću Vas na, ne toliko teorijske pretpostavke, koliko na pozitivno istorijsko iskustvo: rat je zaista završen kada se stvarno saberu računi, kada se vidi ko je pobedio, a ko izgubio, kada se sazna cena kojom je plaćena pobeda ili razlozi zbog kojih je doživljen poraz, kada se beskompromisno i bez izuzetka raščisti sa ratnim zločincima, tako da neki zaglave dugogodišnju robiju u specijalnim i njima prilagodjenim zatvorima, dok oni najkrupniji i najokrvavljeniji, u košulji i sa povezom na očima, izadju pred streljački stroj. Plotun koji se ispaljuje u grudi ovakvih zločinaca označava stvarni kraj rata i spremnost nove političke garniture da neopozivo okrene stranicu istorije. O tome sta mi trenutno imamo, neću Vam ništa reći, jer to i sami znate. Notorna je činjenica da posle naših balkanskih ratova niko nije niti zatvoren niti streljan, mada je mnogo onih koji su kaznu pošteno zaslužili. Naravno, da u mojoj sistematizaciji zločina i zločinaca ne postoji ideološki, nacionalni ili grupno - partijski ključ. Kriterijume za vrednovanje zločina ja niti sam izmislio, niti imam nameru da to činim. Istorija naše civilizacije,ali i naših naroda, dovoljno je duga i bogata sukobima tako da odredjeno iskustvo već postoji. Istrebljenje civilnog stanovništva, bombardovanje gradova bez ikakve potrebe i mimo elementarne vojne logike, osnivanje konc-lagera i masovno ubijanje civila i ratnih zarobljenika, zločini protiv čovečnosti, podstrekavanje i širenje nacionalne mržnje i slični delikti su već sankcionisani našim zakonima, tako da ih treba samo primeniti. Smatram Vas dovoljno razumnom pa ne osećam potrebu da Vam dokazujem kako je državni i vojno-policijski vrh Republike Srbije do guše umesan u balkansku klanicu i da je njen inspirator i pokretač, ako ne vise, a ono bar isto kao i drugi diktatorski režimi iznikli na ovim prostorima.
Ako, čak i zanemarimo ovo stanje ni rata ni mira, sto se u stvarnom životu nikako ne može zanemariti, moram Vas podsetiti da do 21. veka imamo još samo četiri godine manje jedan mesec. Zar Vi zaista mislite da se za to vreme naša privreda može podići iz ponora u koji ju je gurnula avanturistička i samoubilačka politika srpske vlasti? Da li smatrate da je za analizu katastrofalnog učinka medjunarodnih sankcija (koje su se, oprostite, ipak mogle izbeći, da je bilo "političke volje") potrebna neka visoka matematika, ili i sama, golim okom, vidite razmere naše ekonomske propasti. Gde je novac, može da glasi prvo pitanje bez odgovora. Ko ce obezbediti zdravu novčanu masu koja bi bila ubrizgana u obamrlo telo privrednog organizma? Da li Vi lično očekujete poplavu stranog kapitala koji ce se sliti u zemlju gde vise ništa nije sigurno, pa cak ni pravo na golu egzistenciju, u kojoj politička mafija udružena sa najbrutalnijim podzemljem odredjuje "strateške pravce razvoja"? Srbija i njen rezim gubili su politički i svaki ugled u svetu pune četiri godine. Mislite da je, nakon silnih diplomatskih blamaža i sprdanja sa svim i svakim, potrebno isto toliko vremena da bi se ugled povratio i stekli solidni privredni partneri, te omogućio prostor na svetskom tržištu? Daj Bože. Ali, zar Vam i samoj to ne zvuči irealno? Volja koja tu i tamo postoji medju inostranim partnerima spremnim da nastave saradnju nije motivisana altruističkim razlozima ili potrebom da iskupe "greške svojih političara". Strani partner u ogoljenoj i osiromašenoj zemlji vidi mogućnost niskih cena, vidi sansu za brzu ekstra zaradu. Jer, zašto sutra neka naša fabrika ne bi napravila veliki posao na sopstvenu štetu, ukoliko bi direktor, po pravilu čovek blizak vlasti, dobio pristojnu nadoknadu, te istu podelio sa još nekoliko jakih ljudi u vrhu države? Mislite da je ova država sa mafijom na vlasti u stanju da izgradi takve sisteme zaštite i kontrole koji su u stanju da kontrolišu i mafiju samu, koji su u stanju da sutra uhapse Božovića, Tomića, Bogdanovića, ili ostale tako dragocene kadrove? I mislite li da će naše fabrike, naši posrnuli giganti biti u stanju da dugo izdrže mafijaške nestašluke?
A da ne govorimo, draga Nadice, o tome da se mi "još nismo dogovorili kakav oblik svojine želimo" sto reče naša "kardeljica", dr Mira Marković. Zamislite zemlju u kojoj se "osnovni pravci razvoja" više ne nalaze u kongresnim dokumentima već u jednom šiparačkom dnevniku koji izlazi u bulevarskim novinama? Ili mislite da to nije tacno, da ja to nisam dobro video, da ovo sto se kod nas dešava nije samo tužna karikatura države, prava, političkih i društvenih institucija?
Znam da ćete mi zameriti sto raspravljam o vašem dokumentu, a da ga uopšte nisam ni video, a kamoli pročitao. U pravu ste. Ali, video sam sve drugo. I osetio. Znam odlično pretpostavke na kojima počiva "ideologija" stranke kojoj pripadate, a isto tako poznati su mi dosadašnji učinci vlasti. Stoga mi nije teško da uočim i trendove, pa sa velikom sigurnoscu mogu da tvrdim: VAS korak u 21 vek nece ciniti privredna dostignuca, osvajanje novih tehnologija i novih trzista. VI cete se nadmetati u tome ko je otkrio vise BELIH CVETOVA u kosama nepodobnih osoba, ko je prijavio vise kafanskih viceva na racun ljubljenog para, VI cete se nadmetati u tome ko je spakovao vise "golih otoka" jer se za cvet i RUGANJE (videti jedan od poslednjih "Dnevnika" ) moze fasovati samo teska robija. To su VASE perspektive i vasa buduca dostignuca. Diktatura, pa makar bila obozavana, kao vladavina "Coveka sa Suncem u kosi" ima svoju logiku bez obzira na moje licne animozitete prema nekim ljudima i javnim licnostima. Mi smo preko glave preturili jedan od najuzasnijih ratova u posednjim decenijama, mi jos nemamo pojma sta je sve uradjeno u nesrecnoj Bosni, mi zivimo na oblacima samozavaravanja i samoobmane, mi smo, dakle, vec pokazali da mozemo da progutamo sve: i rat i krv i smrt. Zasto onda, sutra, ne bismo progutali i najkarikaturalnije oblike staljinisticke prakse, kad smo vec dokazali da je i najvulgarnija simulacija zivota i najgrotesknija karikatura drustvenih i politickih odnosa za nas isto sto i sama realnost, pa nam se cak cini i boljom. Zasto sutra to ne biste ucinili i Vi kao Nadica Pjevic, kada ste i do sada cutke pristajala preko silnih nepravilnosti i bezakonja koje su bili pod Vasom nadleznoscu. Setite se, primera radi, samo slucaja "Pancevac" sa svom onom sramotom koja je posle eskalirala, pa slucaja "Rotar" sa isto takvom blamazom, te rusenja i unistavanja svega onoga u nasem gradu sto je predstavljalo oslonac zdravom razumu, sto je mislilo svojom glavom i radilo svojom voljom. Pogledajte te tuzne pancevacke novine, te tuzne institucije kulture, koje nije unistio samo nedostatak novca, rat i sankcije. Pogledajte tu strahovitu degradaciju duha i dobrog ukusa, citajte sta ti ljudi pisu, slusajte sta govore, pogledajte na sta lice i cime su zaokupljeni. Pa zar to nije vec jednom vidjeno i opisano, zar vec jednom nismo imali clansku knjizicu kao jedini kriterijum pameti, a ljubav i odanost Mudrom, Jedinom i Najvecem kao osnovnu meru sposobnosti? I sta je onda ovo sada? Nesto novo? Neki demokratski pomak napred? Neka nova sreca u kojoj nema srecnih, u kojoj su svi izbezumljeni od neizvesnosti, ophrvani strahom za golu egzistenciju, strahom od sutrasnjeg dana i njegove besmislenosti? Sve ovo, sav taj cemer nakupljen tokom proteklih godina srama, Vasa stranka, odnosno njena Vrhovna volja olicena u samo JEDNOM coveku, sada hoce da izbrise papirom koji je pretenciozno nazvan " korakom u 21. vek" . Kao, sta je bilo bilo je, ko je ziv-ziv je, ko mrtav - mrtav je, a mi idemo dalje srecni i zadovoljni sa najmudrijim, najsposobnijim i najljubljenijim vodjom koga je svet ikada video. Boze!! Od nas koji vas zanete i zamajane gledamo kako, sledeci ovog coveka zaokupljenog iskljucivo svojom vlascu i nicim vise, skacete iz komunizam u nacinalizam, iz nacinalizma u sovinizam, iz sovinizma u staljinizam rumunskog tipa s namerom da se vratite izvornom socijalizmu, ocekujete da to i dalje cinimo bez gadjenja, bez strasnog, fizioloskog vec, gadjenja...
Eto, stoga smatram da je Vasa teza, objavljena u "Pancevcu" neodrziva, odnosno da dokument o kome ste raspravljali nema bas nikakve veze sa stvarnoscu. On i nije pravljen zbog stvarnosti vec iskljucivo zbog mracnih poriva licnosti koja je prvo strasno pozivala u rat, a sada strasno poziva u mir. Taj dokumenat je samo jos jedna kulisa u toj diletantskoj ulicnoj predstavi na kojoj se promrzla i izgladnela publika trese od vecernje jeze ocekujuci da se ovo vec jednom zavrsi, a neko, konacno iznese kazane sa toplom corbom.
Na kraju ovog pisma , dozvolite mi, ali zaista uz veliko izvinjenje, i jedno privatno pitanje. Gde ste u svemu ovome Vi licno? Nikada, pa ni sada nisam Vas smatro za osobu bez razuma, ali Vi ste se, cini mi se, isuvise lako uklopila u tu uzasnu masineriju lazi, u tu manufakturu gluposti koja niti zna meru niti granicu. Da li ste Vi uopste zivela pre sveg ovog ludila, da li ste ikada imala prilike da razgovarate sa normalnim svetom koji zna da razlikuje dobro od zla, pamet od gluposti. Zaista, gde ste Vi bili do sada? Koje ste knjige citala, filmove gledala? Je smo li i nas dvoje uopste ziveli u istoj zemlji, istom gradu, pripadali, u izvesnom smislu, istoj generaciji, da li sam ja to poznavao bas Vas, ili su vas, usput, zamenili nekim uspelim androidom? Da li je samo cinovnicka plata razlog da se pristane na cutanje i pred najociglednijim budalastinama, da se nad sobom podnose maloumni i zli, da se povladjuje njihovim sitnim dusama i niskim strastima? Da li je samo plata razlog tome ili vi stvarno verujete u sve ove fikcije koje su nam kao nocne more zaposele zivot i polako nas iz njega isteruju. Da li stvarno VERUJETE da je ZLO u stvari DOBRO i da je ono sto je sve gore i grdje u stvari bolje i naprednije?
S obzirom na to da niste jedina koja bezrezervno podnosi nasilje i nad sopstvenim bicem, ne mogu da se ne zamislim nad cudovisnoscu tog mehanizma koji tako lomi ljude i potapa ih u najsmradniji kal samonipodastavanja. Ima li tome kraja? Gde je granica ponizenja?
Daleko sam od naseg grada, daleko od nasih prilika, pa bi mi Vase misljenje o tom problemu bilo veoma dragoceno. Ako mi pisete, budite hrabra. Mene vise nista ne moze niti zacuditi, niti iznenaditi. Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste uspeli da me ubedite da sve sto sam rekao ustvari nije tako, nego da je to plod moje paranoje, umisljenosti i zlonamere.
S postovanjem .
Zivoslav Miloradovic
* * *
Ronco all'Adige 31.mart 1996.
Draga Nadice,
Uz ponovljenjo izvinjenje zbog ociglednog deranzmana, evo Vam saljem jos jedno pismo motivisan razlozima iskljucivo tehnicke prirode. Povod su opet Vase javno izgovorene reci, a razlog-nemogucnost da sa Vama, isto tako, javno polemisem. Moj kolega V. Krkobabic zbog prirodjene mane zvane "zecje srce" je veoma probirljiv u izboru tekstova koje objavljuje u svom nadstranackom galsilu, pa sam stoga, ne svojom krivicom, prinudjen da na Vase javne iskaze reagujem licnim pismima.
Elem, u "Pancevcu" od 8. marta, procitao sam pod naslovom "Nastavak zapocetog puta" i Vase utiske o netom zavrsenom kongresu SPS-a. O Vasim impresijama zaista nemam sta da kazem jer se o takvim iskazima ni ne raspravlja. Mene zanima, a to nigde nisam mogao da procitam, sta Vi licno, a i pancevacki predstavnici na ovom skupu, mislite o izostanku celnih ljudi naseg grada na najnovijim kadrovskim listama Stranke. Kako je moguce da celokupna partijska baza Juznog Banata iskaze poverenje Sinisi Batalu, a da on misteriozno nestane sa liste kandidata za Glavni odbor Partije, te da u ovo rukovodece telo udje jedna tako minora i krajnje problematicna pojava kao sto je Vasa Marjanu? Kako to da, iznoseci utsike sa Kongresa, Vi na ovaj detalj potpuno zaboravite, kao da je ignorisanje politicke volje socijalista Juznog Banata sasvim normalna pojava? Da li se Vi licno i da li se rukovodstvo pancevackih i juznobanatskih socijalista slaze sa ovom kadrovskom amputacijom magistra Batala, ili pak smatrate da je pancevackim socijalistima ovakvim odnosom naneta nepravda? Zar je Vas utisak o koriscenju savremene video tehnike (verovatno za razkliku od nesavremene video tehnike) znacajniji od ovog kadrovskog pitanja?
Posto naslucujem da Vi niste smeli da o ovome kazete ni jednu rec, jer ne znate kakav je trenutni stav stranke po pitanju magistra Batala, smatram da je Vas sud o Vasoj stranci kao partiji levice kojoj su osnovni ciljevi mir i progres, a vrednosti po kojima se prepoznaju ideje humanizma (znam da se radilo o stamparskoj gresci i da Vi rec komunizam ne biste izgovorili ni po koju cenu), socijalne pravde, solidarnosti i ravnopravnosti..., potpuno neosnovan. Za kakvu se, na primer vi ravnopravnost borite, kada u samoj stranci niste ravnopravni, odnosno kada Nadica Pjevic, clan Opstinskog odbora SPS-a, ma sta mislila, to ne sme javno da izgovori, pa makar iza nje stajala i cela partijska organizacija. Doduse, to sa podrskom baze, kod vas nikad nije sigurno. Ni baza posle Kongresa, uveren sam, ne misli o magistru Batalu isto sto i pre Kongresa.
Takodje, zadivljeni savremenom video tehnikom Vi nista niste rekli o kongresnoj raspravi. Jer, Kongres se valjda i odrzava stoga da bi najsire partijsko clanstvo, preko svojih predstavnika moglo da oceni rad organa stranke u proteklom periodu i odredi smernice za buducnost. A izmedju dva kongresa mnogo toga se dogodilo. Potpisan je i mir, koji je prekodrinske Srbe stavio u gotovo izbezumljujuci polozaj, a drzavu Srbiju podveo pod politicki i vojni diktat SAD. Urednik Krkobabic, na istoj strani "Pancevca" primecuje da je u Vasoj stranci elemenat nacionalnog koji se do sada jasno prepoznavao, sada prakticno nevidljiv, sto je znak da se SPS okrece svakodnevnim problemima, sto je takodje dobro. Vi, iako prisutna na Kongresu nas uopste ne obavestavate o uzrocima nevidljivosti nacionalnog elementa, sto je znak da, ili niste pazljivo slusali, ili je pak Krkobabic u krivu. (Mada je, priznajem za tekstove ovog pisca tesko reci da su lako razumljivi, bar normalnim citaocima.)
Dakle, draga Nadice, sta nam se zbi sa "nacionalnim elementom" zbog koga su hiljade ljudi u ovoj zemlji platili svojim glavama i na koji se (elemenat) Vasa stranka zdusno pozivala proteklih godina? Sta je sa nasim vekovnim ognjistima, sta, s tim u vezi, sa Magistrovim uspaljivackim govorima, sta je sa svim tim godinama nacionalisticke histerije kada je takodje Vasa stranka bila na vlasti i Vas predsednik odredjivao osnovne pravce u nasim bespucima? Gde su? Ne mogu da verujem da i Vas ova pitanja i licno ne proganjaju. Da sam, kojim slucajem umesto Vas bio na Kongresu ja bih se o svemu tome potanko raspitao. Savremena video tehnika bi mi svakako omogucila da dodjem do pravih odgovora.
II
Znam da je onu osmomartovsku cestitku u "Pancevcu" srocio Magistar licno. Ne znam samo zasto ste dopustili da iza te kicerajske fraze potpise ceo Opstinski odbor. Pa ne mozete vi kao Odbor, draga Nadice, voditi racuna samo o tome sta o vama misle nedoucene, neobrazovane, glupe, nekulturne... Stoga je osmomartovsku cestitku trebalo uputiti i ostalim zenama. A posto u cestitkama i cestitanju forma ima prvenstvenu ulogu, ocekujem od Vas, kao razumne zene, da sprecite Magistra u daljem bavljnju cestitkarenjem i cestitovanjem.
Setite se samo zavrsnice vase izborne konferencije kada je, kao u kakvoj krcmi na Ibarskom putu, porucio onu pesmu. Vidite, moze Sinisa Batalo i tri puta da magistrira, ali ce mu duh njegovog Seleusa i dalje, poput nestasnog praziluka viriti iz zadnjice. Vasa stranka sa ideologijom sveopste primitivizacije, upravo je kreirana po meri takvih ljudi. Po kroju Bate (...)*, onog nesrecnog Danila, (...)Pavlovica, onog (...) Topalovica, cemernog Grkovica, te jadne menazerije na celu sa Ubiparipom, Glavonicem, Dimitrijevicem, Djordanom i ostalom tuznom svitom cija sam imena vec poboravio . Zar je to Vase drustvo? Ta druzina okljastenih dusa, to kolo neiskazanih, nedovrsenih, nedokucanih, iskompleksiranih muskaraca, tih zderonja i ispicutura, gramzivaca i prostaka....Ili se setite, molim Vas, one dve domacice Slobodanke Rakonjac i Radmile Bulajic, te kinderfrajle Dragice Nikolic koja je , pravo niotkuda zasela na celo Stare Novine. To su prave socijalistkonje: beskompromisne, beskrupulozne, neinteligentne... To su vasi kadrovi. Zar za svoje drustvo smatrate neverovatnu Katarinu Jaksic, cija ce carsijska pozicija i ugled sada biti pojacani prebegom u liku Slobodanke Milosevic? Setite se i Lucije Zivkovic, casne zene, istina , skromnih profesionalnih dometa koja je, glavom bez obzira, pobegla od vas ostavivsi mesto i polozaj na kojem bi joj mnoga danasnja novinarka itekako pozavidela. Ocigledno, vasi poslovi nisu za normalne ljude, za osobe sa elementarnim osecanjem savesti i samopostovanja.
Vi jos uvek mislite da je ovo sto jeste vecito i da je Vasa licna zrtva podneta za dobrobit Vase porodice. Koja losa procena, koja pogresna racunica!! Sve se klima i skripi, ljulja i popusta, a Vi sanjate hiljadugodisnje carstvo, nekakav Rajh, nekakvu srecu po modelu Enverove Albanije, sta li !? Samo golo nasilje mocice da sacuva vlast koja, kao sto znate i kao sto sam Vam vec pisao, pociva na samo jednom coveku. Tu su se sada pojavili i Amerikanci, koji svoga ugleda i imidza radi, moraju da isteraju ono sto su zapoceli. Muka i cemer koji pritiskaju obican svet se gomilaju iz dana u dan iz casa u cas. Samo jedna mala rupica na tom ekspres loncu u kom se kuvaju tragicne sudbine hiljada izgubljenih izbeglica, nesrecnika svake vrste, obespravljenih i oplajckanih gradjana, samo jedan klecavi korak sve nesigurnije vlasti bice dovoljan da otvori novo, a tako poznato i vec vidjeno poglavlje srpske istorije. Ogromna sramota koju su nasem narodu naneli sadasnji vlastodrsci, taj strahoviti debalnas ucinjen na vagi istorije naseg naroda, moci ce da se iznivelise samo na jedan nacin, da se ljaga spere onako kako su Srblji odvajkada radili i sto nam je vec preslo u gene. Nece tada biti ni vremena niti prilike da se razlucuju pravi od krivih i manje krivih. Najveci i najodgovorniji vec ce se spakovati i posedati u svoje avione (o cemu sam pisao jos u prolece 1992.) a vi, sitna partijska boranija, vi odusevljeni savremenom video tehnikom i mudrom politikom mira koji nema alternativu, ostacete da pobesneloj rulji namirite racune.
Na srecu, ja tada necu biti tamo. Kazem na srecu jer je i moj gnev veliki i moja dusa vapije za osvetom. Ne zbog mene licno, jer sam ja dobio ono sto sam trazio i stoga ne mogu biti nezadovoljan. Biti od vas proglasen za neprijatelja, najvece je priznanje kome se cestit covek moze nadati. Ali, vi ste mi oteli otadzbinu, zagadili kuznim dahom nasu zajednicku proslost i sto je najtragicnije, unistili buducnost nase dece. Samo zbog toga, zbog vaseg koraka u 21. vek kojim ste nas ponovo vratili u godine obnove i izgradnje razrusene zemlje, bolje je da se ne ukljucujem u tu zavrsnu raspravu sa delaticima vase stranke . Imacu kasnije, kada se sve slegne, mirniju savest.
Iako mi ni na prvo pismo nije stigao odgovor, ja se jos uvek nadam. Iskoristite sansu da me, makar kroz ovu formu ubedite u Vase stavove. Makar da me utesite i odagnate moje crne slutnje. Obecavam da cu, uspete li, smesta zatraziti upisnicu u SPS. Zamislite samo kakav bi to, na lokalnom planu, bio uspeh - privoleti mene da vam se pridruzim.
S postovanjem
* Takicama u zagradi oznaceni su epiteti koji bi mogli biti uvredljivi
