Ronco all' Adige, na Vaskrs 1995.

Ćao Milenko

Evo, buduci pri visku slobodnog vremena, resih da ti se javim, a sve u vezi Zojkicevog teksta o raspadu "marksisticko-lenjinisticke linije" koji je (raspad) doveo do propasti "strog" i nastanka "Novog Pancevca".

Pitaces se, s pravom, zasto pisem Tebi, a ne Zojkicu? Dva su razloga. Prvo, Djordje ovo ne bi mogao da shvati. (Ja, istina, ne mogu da tvrdim da je on budala, ali njegovi tekstovi dokazuju suprotno, sto je, opet, njegov problem.) Drugi razlog sto pisem tebi je moje zanimanje za sudbinu odredjenih ljudi i karaktera, pa i na ovaj nacin pokusvam da dodjem do odgovarajuceg materijala. Mene, ukratko govoreci, zanima sta si ti licno rekao ili ucinio kada si u novinama, u kojima radis, procitao ovu gomilu bezocnih lazi?

Pitanje prvo: Ko je stvorio Batala?

Ti si covek koji je u vreme Batalovog uspona drzao u rukama poluge, ipak nekakve, vlasti pa si sigurno morao znati kako je nastajao i nastao Batalo. Kada je rec o Zoranu Spremu, on sa tim stvarima nema nikakve veze. Sinisa je poceo da saradjuje u "Pancevcu" u vreme direktorovanja profesora Koste Jerinica, a urednikovanja Milana Mirkovica. Ja sam pisao jedan veliki tekst o njegovim istupima u Skupstini opstine, koji i danas mirno mogu da potpisem, isto kao sto sam i godinu ili dve ranije pisao o, sada pokojnom, Dusanu Vukajlovicu. Ma kako to tada bilo riskantno, "Pancevac" se u granicama svojih mogucnosti trudio da stane na stranu progonjenih. Nesto od tog nastojanja si i sam iskusio, ali o tome kasnije. Ne malo puta o ovome smo razgovarali u tvojoj kancelariji, kako u onoj u MSUP-u, tako i onoj u Opstini. Ti si intimno bio na nasoj strani i ne mogu da zaboravim da si licno doprineo da se prokletstvo nepodobnosti skine sa imena jednog mog prijatelja, na cemu ti i ovoga puta zahvaljujem.

Naravno, Zojkic, koji je rodjen tek pre dve-tri godine, to ne zna, niti moze da zna. Otuda toliki odijum prema marksistickom obrazovanju: On je odrastao u jednom sasvim drugacijem okruzenju, takoreci gradjanskom, skolu je pohadjao u Cikagu, studirao na Kembridzu, a sve svoje potonje projekte i zamisli realizovao je po vec pomenutom gradjansko-liberalnom modelu. Sada on, kao i gomila novorodjenih jajara s punim pravom deli okolo antimarksisticke samare. Kao, znao je on gde ce nas odvesti svo to petljanje sa nemackim Jevrejima i ruskim masonima, ali nije hteo da nam kaze.

Stvarno, Milenko, da li si zaista mogao da mirno svaris sva ta sranja?

Ali, idemo dalje. Tvoj urednik, vlasnik i osnivac (sve je nas on jednom osnovao, samo mi to jos ne znamo) i ljubitelj istine i morala, dalje pise kako je Spremo bio direktor Marksistickog centra. Ne pise, nego optuzuje. Ti znas da Zoran nikada nije bio direktor Centra. On je tu radio kao saradnik, zajedno sa Nadicom Pjevic, a direktor je bio Pista Barabas. Kao sto rekoh, Zojkic se rodio tek juce, pa to nije mogao znati. On je sintagmu "direktor Marksistickog centra" kojom se oznacava Spremov moralni kredibilitet, pozajmio od svog novinarskog uzora, znamenitog Vrscanina Ivana Babica. Samo je ovaj tako titulisao Sprema, niko vise.(Ne mogu a da ne primetim da je Zojkicev uspon u novinarstvu direktno uslovljen lektirom koju koristi, a ona je ili pogresno odabrana ili nikakva.)

Da li si, Milenko, nakon izlaska ovog teksta, ili mozda pre toga, skrenuo uredniku paznju na ovu materijlnu gresku? Da li si mozda pomislio sta li ce sutra pisati o tebi koji jesi bio nacelnik SUP-a i jesi bio potpredsednik Opstine u to gresno "autonomasko vreme"? Da li si rekao svom maloletnom uredniku da je u to vreme kada on jos nije bio rodjen, moc sluzbenika Marksistickog centra kud i kamo bila manja od moci nacelnika MSUP-a i da je Batalo, stoga, mogao mirne duse da se "stvori" i bez Sprema.

Stvarno, Milenko, zar si i ovoga puta mogao da ocutis?

Secas se sigurno pocetaka nase saradnje. Nakon guzve izazvane "julskim gibanjima" i kasnije "jogurt revolucijom", ti si naprasno postao penzioner. Zamolio si me stoga da ti omogucim da pravis policijsku hroniku, sto sam ja odusevljeno prihvatio, iako i sam znas da je ta saradnja ne samo mogla da me kompromituje, nego me je tada, u tom mutnom vremenu, i kompromitovala. Nisam se obazirao jer su moja poimanja morala odudrala od jogurtaskog koncepta. Onda su ti zabranili da ulazis u zgradu SUP-a. Doduse, ne zbog toga sto si bio marksista, ali zabranili su. Zeleo sam da pisem o tome, da pokazem da se neki od "novih" ni po cemu ne razlikuju od "starih", ali ti nisi zeleo guzvu. Cutao sam zbog tebe, iako je tvoj slucaj, uz odijum koji se podigao oko mog teksta o Sipovcu naslucivao vreme koje je neumitno dolazilo, a o kojem Zojkic tad nije mogao da nas obavestava. Tek je ucio da govori. Onda si nastavio, opet uz moju podrsku, da pravis jednu drugu rubriku koja te je uvukla u uvek zahvalno prekapanje po istoriji.

E, onda su najurili mene, kao i Sprema. Marksizam jos nisu poceli da koriste kao optuznicu. Toga ce maloletnici tek kasnije da se sete. Nekoliko mladih saradnika, kojima je egzistencija uveliko zavisila od rada u "Pancevcu" napustili su redakciju. Otisla je i gospodja Srbijanka koja se na taj nacin odrekla jedinog izvora prihoda iako je imala sina studenta. Ti si ostao i hrabro se stavio na stranu uzurpatora i siledzija. Ocutao si i drugi put, ali sada "u interesu varosi". Kao, propasce varos, ako tvoja rubrika ne bude izlazila.

Kada si konacno uvideo gde si se obreo, a trebalo ti je dosta vremena da to shvatis, poceo si da se sunjas oko "Novog Pancevca". Kada je u njemu izasao tvoj prvi tekst, svaki od mojih prijatelja me je obaska pljunuo. Gledano sa njihovog aspekta, bili su u pravu. Ja sam mislio drugacije i ne mogu da kazem da sam se pokajao. U suprotnom - ne bih mogao da pisem ovakva pisma i bilo bi mi strasno dosadno.

Pitaces se, s pravom, zbog cega sam se ja sad navrzao na tebe, umesto da gledam svoja posla i sedim u ovoj italijanskoj vukojebini? Ja ti se odmah izvinjavam ukoliko te je ovo moje pismo uznemirilo. Jednostavno, setio sam se naseg poslednjeg susreta u Ulici Brace Jovanovic. Kada si cuo razloge mog odlaska iz "Novog" ti si mi tada, otprilike, rekao: "Sta ces Ziko, neki su hrabri, drugi su zecevi i pizde..." Iako nisam znao na koga si zapravo mislio, odmah sam se slozio sa tom konstatacijom. Zato bih te sada veoma molio da taj dijalog nastavimo. Zelim da proniknem u sustinu "pizdinstva", koje nije plod samo naseg vremena, ali je, ocigledno, bujan izdanak i posledica autokratskih drustvenih odnosa.

Iz duga vremena upravo prebirem po skicama jedne buduce knjige koja bi se zvala "Svinjska kuga" (Ne kuga koja ubija svinje, vec epidemija "svinjstva" od koje zarazeni postaju stoka.) Zato me toliko preokupirau razliciti manifestacioni oblici pizdinstva kao i razlicite frustracije koje ih prouzrokuju. U ovim tekstovima bih se pozabavio i "stvaranjem Batala" i nastankom bata-budala, raznih babica i njihovih surogata, kao i sve prisutnijim fenomenom novorodjenih matoraca.

Molio bih te da me ne shvatis pogresno i pomognes me u mom naumu.

Moju adresu mozes dobiti od gospodja Mirjane, Mirkovica, ili Sprema.

Pozdravljam te, ocekujuci tvoje pismo.

Tvoj kolega Zivoslav Miloradovic

p.s.

Izvini, ali moram da ti priznam da sam nakon svega potpuno zbunjen kada je rec o "stvaranju koncepcije 'Novog Pancevca'".

Od svega znam samo sledece:

1. U vreme kada je Novi stvaran, sadasnji urednik se, iako maloletan, bavio prodajom bojlera, djubriva, zenskih carapa, te sadnica vocaka i ukrasnog siblja, sto mu je odlicno islo od ruke.

2. U vreme kada je sadsnji urednik morao da prestane sa prodajom bojlera, djubriva, zenskih carapa i sadnica vocaka, te se prihvatio uredjivanja novina, novinar Spremo je naprasno poceo da ostrasceno i preostro pise.

3. U vreme kada je prodavac carapa, bojlera i sadnica poceo da pravi novine po svom ukusu i meri, one uopste nisu licile na one nekadasnje iz vremena bojlera i carapa, tako da je poceo da dobija danajske komplimente cak i od druga Batala.

Ono sto ne znam je sledece:

1.Ko sada prodaje ukrasno siblje?