Vaše Kraljevsko Visočanstvo,

                                         uvaženi gospodine,

         Prilikom mog nedavnog boravka u Pančevu, prijatelji su mi dostavili čestitku za Božić i Novu godinu koju ste uputili na ime Lige za Pančevo, stranke umerenog napretka, čiji sam nekada bio predsednik. Uz zahvalnost za dobre želje, osetio sam moralnu obavezu da Vas obavestim da ova stranka, nažalost, više ne postoji kao što u zemlji Srbiji ne postoje ni mnoge druge mnogo vrednije i korisnije stvari. Ova stranka čiji su osnivači imali plemenitu nameru da okupe sve što razumno i pošteno misli i dela u Pančevu i okolini, te na lokalnim izborima izvojuje prevlast u opštinskom parlamentu i na taj način sačuva Grad od razorne stihije neoprimitivaca, nije izdržala delovanje besmisla koje postalo osnovna pokretačka snaga savremenog srpskog društva.

         Dakle, Liga za Pančevo više ne postoji, moji prijatelji su se razišli, a ni ja lično nisam više siguran postojim li ili ne. Ostavši bez posla i svake materijalne sigurnosti, bio sam prinuđen da, kao i stotine hiljada drugih građana Srbije, uhljeblje za sebe i porodicu potražim u inostranstvu. Karijeru sam počeo kao berač jabuka u okolini Verone,  sada sam radnik u jednoj fabrici hidroizolacionog materijala, imam četrdeset tri godine, politikološko obrazovanje, karijeru novinara i urednika lokalnih novina u Pančevu, pa samim tim i veoma male šanse da ovde, u Italiji, napravim podvig  dostojan scenarija nekih bajatih holivudskih filmova. Sedim, preživljavam i bavim se pomalo pisanjem za novine, a ponajviše čekanjem - jednim od veoma rasprostranjenih  zanimanja u današnjoj Serbiji.

         Plemenite čestitke i dobre želje Vas i Vaše porodice zato stižu na nepostojeću adresu nepostojećih ljudi, pa bih Vas zamolio da svoj adresar u tom smislu korigujete.

         Primite izraze mog poštovanja i osobitog uvažavanja.