Dame i gospodo, poštovani prijatelji

Dozvolite mi da, u nemogućnosti da vam se lično obratim, sa ovo nekoliko reči obrazložim svoje uverenje da u "Novom Pančevcu" treba pružiti gostoprimstvo ne samo podlistku koji je danas pred vama, već i svakom drugom obliku mirovne i mirovnjačke inicijative.

Moj stav polazi od ubedjenja da mir nije samo odsustvo rata pa da možemo smatrati da je kad oružje zaćuti, sav posao već obavljen. Rat je teško obolenje svakog društva, a naročito teški poremećaji nastupaju gradjanskim ratovima koji za sobom ostavljaju duboke tragove mržnje i netrpeljivosti.

Nije rat nastao tako što je nako nekog prvi ubio. Rat se radja sa mržnjom i prekida se tek njenim iskorenjivanjem. Mržnju nosimo zapretanu u dubini našeg animalnog bića, a ljubav, razumevanje i toleranciju moramo praviti ni iz čega. Stoga su za širenje mržnje zaduženi primitivci, zlobnici, pokvarenjaci, a toleranciju mogu da stvaraju samo ljudi čiste duše.

Od širenja mira mirotvoritelji nemaju neposredne koristi.

Mirovnjaštvo se ne isplati.

Stoga maheri mirovnjaštvo smatraju zaludnim poslom. Oni ne znaju da se svaki mirovnjak nalazi pred indentičnim problemom pred kojim se našao i Hrist. Od ostatka sveta koji mir želi i sanja, mirovnjaci se razlikuju po tome što ne žele da čekaju. Mirovnjaci su ljudi od akcije. Zato sa radošću pozdravlajm "Kontra belum".

Ima li ičeg svetijeg nego gladnom ponuditi hranu, žednom piće, a okrvavljenom mir.

Na mnogaja ljeta.