Maestro Mauricio Deho

To crvenilo na fotografiji je plamen njegovog temeperamenta. Jedna od najživopisnijih ličnosti koje sam upoznao u Italiji. Sreli smo se slučajno, u vreme bombardovanja, kada sam u jednom milanskom intelektualnom kružoku držao slovo o onome šta nam se dešava. Prišao mi je i rekao da bi želeo da se upozna sa mnom. Tako sam počeo da se družim sa ovom husarskom pojavom iza koje se krije jedan gradjevinski inženjer po obrazovanju, profesor matematike po zanimanju i violinista po pasiji. 

Mauricio je vodja instrumetalnog trija po imenu "Rapsodija". Neguju specifičan muzički izraz nastao pod uticajem folk muzike srednjeevropskih i istočnoevropskih naroda te muzičke tradicije poljsklih i ruskih Jevreja. Jedne prilike na proputoivanju kroz Beograd, Deho je čuo starog Ciganina kako prebirajući po violini razvlači pred prolazećim narodom cigansko kolo. Mauricio je na brzinu zabeležio osnovni muzički motiv od koga je posle nastala kompozicija "Tatarski tabor". Kao muzičkom laiku  veoma mi je teško da se opredelim šta je u delatnosti ovog vrsnog muzičara vrednije pažnje: da li njegov kompozitorski rad ili virtuozna interpretacija sopstvenih ostvarenja. U njegovim bravuroznim nastupima, Deho ne samo da demonstrira savršenu izvodjačku tehniku, nego i stanoviti glumački dar. On svojom pojavom ispunjava celu scenu, ne samo svirajući nego i glumeći muziku. Koncerti "Rapsodije" su praćeni Mauricijevim komentarima, pričama, objašnjenjima svojsvrsni performans, jedno imaginarno putovanje kroz prostor i vreme.      

"Rapsodija trio" nosi ime po srpskom izgovoru ove reči. Da je na Italijanskom ime trijo bi se pisalo kao "rapsodia". Medjutim, Mauriciju, kao velikom ljubitelju slovenskih jezika je bilo veoma bitno da rapsodia ponese i jedno "j".

Evo ih na okupu:

Mauricio Deho, violina

Đanpjetro Maraca, harmonika

Luiđi Majone, gitara