Danijela

Poečetak svakog emigrantskog života po pravilu obiluje teškoćama, nesnalaženjima, teškom depresijom što, sve zajedno, stvara snažnu potrebu da se od svega dignu ruke i pobegne u okrilje zavičaja, pa kakav je - takav je. Stoga svaki emigrant, na početku svog stranstvovanja, ili naidje na nekog svog koji mu pomaže da svu tu nevolju prebrodi što lakše, ili ne naidje, pa mu taj prvi period prilagodjavanja bude upravo onakvim kakvim jeste - odvratan.

Mi smo imali sreće pa smo imali Danijelu. To je bila prva osoba koja nas je prihvatlia u našem novom staništu zvanom Ronko al Adidje. Našla nam je stan - besplatan, obezbedila zajedno sa svojim komšijom Rencom Zanusom, najosnovniji nameštaj, našla nam posao na jednoj od plantaža jabuka, i svakoga dana nas svojim kolima dovozila sa posla dok nas je Renco tamo odvozio.

Danijelina kuća je bila naše sklonište kada smo izmoreni radom i neizvesnošću poželeli iskrenog ljudskog kontakta. Upoznala nas je sa gomilom ljudi, vodila u prve kupovine po okolnim tržnim centrima, sa njenim suprugom Santinom bili smo na prvom izletu u Veneciji, pošto svojih kola tada nismo imali, a ni novca da sve to platimo.Ona je prvi svedok naših početaka, naših muka sa jezikom, našeg, u početku mučnog, šturog izražavanja, našeg nerviranja što smo prikraćeni za sposobnost da se izrazimo do kraja, onako kako mislimo i kako bismo želeli.

Kao i sve Italijanke i Danijela, silom zakona, nosi svoje devojačko prezime. Preziva se Barana, dok se njen suprug Santino preziva Kantakin. Profesor je muzike u osnovnoj školi. Karijeru je počeo kao kontrabasista ali je tek u pedagoškom radu pronašao svoj pravi životni poziv. Uspešni je rukovodilac hora flauta koji na školskim takmičenjima, na nivou veronske provincije, uvek zauzima jedno od prva tri mesta. Santino ima i svoj orkestar po imenu "Trijangl" koji svira po svadbama ili seoskim zabavama, kao i svoj mali ali bogato opremljen studio za "proizvodnju" muzike.

Danijela i Santino imaju troje dece: Frančeska i Alberta koji imaju preko dvadeset godina i kćer Elenu koja pohađa osnovnu školu    

U prvom planu Alberto, učenik veronskog Konzervatorijuma i otac mu Santino, profesor muzike. Snimljeno u leto 1995.