Bila je to bitka kao prava

U čast dvestagodišnjice bitke kod Arkola, upriličena je s proleća 1997. na originalnoj lokaciji,  simulacija ovog okršaja izmedju francuske i austrijske vojske. Nikada do sada nisma video nešto slično a prilika se ukazala stoga što  je Arkole, u komšiluku mesta  Ronko al Adidje u kome sam tada stanovao. Treba samo nakon tri kilometra   dobrog i kao strela ravnog puta preskočiti reku Adidje , proći mesto Albaredo i tako stići u Arkole, koje, da ne beše ove bitke, ni po čemu drugom ne bi bilo poznato.

Elem, sama bitka vodjena je u atarima sva tri mesta, a ključni sudar koji je odlučio pobednika zbio se u blizini jednog uskog mostica preko potoka Valpone. Tu se glavnokomandujući francuskih snaga  mladi (tada samo) general Napoleon Bonaparta istakao ne samo vojnim umećem nego i ličnom hrabrošću jer je u silovitom jurišu na most bio na čelu svoje konjice.

Meni je od same priče o bitki o kojoj postoji obilna dokumentacija pohranjena u Napoleonovom muzeju u Arkolu, bila zanimljivija rekonstrukcija. I ranije sam znao da tu i tamo po Evropi postoje ljudi koji se iz hobija bave izradom i prikazivanjem starih vojničkih uniformi i opreme, ali tako štogod nikada nisam video. Obe strane, i austrijska i francuska, skupile su čitave dve čete vojske sasatvljene od ovih ljudi koji su na "poprište" okršaja stigli svi zajedno u luksuznim turističkim autobusima. Konjanici su dovezli i svoje konje, artiljerci - dovukli topove. Svaki vojnik bio je propisno uniformisan a uniforma, da bi sve bilo što uverljivije, nije bila kao "ispod čekića" nego onakva kakva obično biva u ratu: prljava , pocepana i izgužvana. Francuzi su imali i kompletan vojni orkestar koji je predvodio napad, a za jedinicama su išle "bolničarke" koje su u to vreme regrutovane iz korpusa onih dama koje su se, idući za vojskama, bavile sasvim drugom vrstom "prve pomoći".

Obe ove grupe su tokom vikenda pohodile sva okolna mesta i izvele simulaciju okršaja. Sukobili su se i u mom Ronku koji je sav bio obavijen barutnim dimom, a sa balkona Opštine pozdravio nas je Napoleon "lično" i održao nam vatreni govor o slobodi, bratstvu i jednakosti. Finalna priredba upriličena je u samom Arkolu, na mostu koji i dan danas postoji i pored koga se uzdiže visoki i jednostavni obelisk na pomen ovom dogadjaju. U ovoj simulaciji nastupila je i konjica, redjao se juriš za jurišom, bilo je "mrtvih" i "ranjenih", a nakon bitke svi oni i pobednici i pobedjeni, i živi i mrtvi, uputili su se  na zajednički ručak.

Upravo taj detalj me je inspirisao da napišem ovaj tekst.

Inače, jedan od austrijskih komandanata nosio je tipično nemačko prezime: Davidović.