Sezona lova

Jun je i momci se spremaju za vojsku.Takozvana junska klasa. Roditelji se raspituju jedni kod drugih.Gde ide vaš? U Užice? Blago vama. Moj će u Maribor, Split, Zadar, Đakovicu...Vojnički očevi i majke zabrinuto klimaju glavama sažaljevajući jedni druge. Samo da se vrati, rečenica je koju niko ne izgovara glasno, ali je svi imaju na umu. Kome je sada do ispraćaja, svirke i veselja.

U garnizonima širom zemlje momke u sivomalsinastim uniformama neće proganjati ni ustaše ni četnici, ni balisti ni belogardejci. Sačekivaće ih i eventualno napadati ista takva mladost, zatrovana i zaražena virusom mržnje i netrpeljivosti. Za njih će naši golobradi momci biti samo opaki izdanak monstruozne mašinerije koja se sprema da proguta i porobi njihov ugroženi rod. Kolektivno ludilo, paranoja i šizofrenija vuku se ulicama naših gradova. Vatreni govori naših vođa od pre godinu ili dve pretočeni su u stvarnost. Branioci roda i doma niču kao pečurke posle kiše. Sve ih je više opasnih, naoružanih i spremnih da polože život. Za koga? Za narod. Za svoj narod jedan jedini pod kapom nebeskom, narod najveći, najpoznatiji i najzaslužniji.

Bulumente besmislenjaka koje su se praznile na utakmicama i vašarskim tučama, sada se grupišu oko Ideje odbrane roda i njegovog imena. Ceo jedan stalež sa društvene margine čeka u redu pred svojom pivnicom da unutra, uz pesmu i rodoljubivi zanos, nazdravi svom fireru i njegovoj fiks - ideji opšte propasti. A prvi na koga će nasrnuti biće isti takvi sa one druge strane, zavedeni i obesmišljeni. Drugi po redu će biti momci sa pozivima, dečki u sivomaslinastom, koje će država poslati da smiruju dva raspaljena ludila. Vojnički roditelji su stoga s razlogom zabrinuti. Nije vreme za svečane ispraćaje. Nije vreme za vojničku pesmu i veselje. Umesto ispraćaja, slavićemo dočeke. Ni običaji više nisu kao nekad što su bili.

                                                                 * * *

Ako ste lovac, a lovostaj je – postoji rešenje. Opletite američkog ambasadora, sada je to u modi. Vlada koju u našoj državi zastupa g. Cimerman, je zauzela neke stavove o kojima bi se moglo raspravljati. Tako je to u diplomatiji, svako gleda svoj interes. Ali g. Cimerman ima tu nesreću da je akreditovan u zemlji gde se novine, osim za obaveštavanje, koriste i za lovačke pozive (umesto lovačkog roga, na primer). Tako su Novine objavile da mesna zajednica Gornja Rekavica ima stanovitih primedbi na stavove koje zastupa g. ambasador pa bi ga, s tim u vezi, trebalo što pre proterati tamo odakle je došao i pri tom ga u nekoj pomrčini i umlatiti. Upravo u trenutku donošenja ove sudbonosne odluke koja je zapretila ratom između Gornje Rekavice i Sjedinjenih Američkih Država, sekretar pomenute MZ je bio na godišnjem odmoru, pa nije stigao da mesnozajednicašima objasni da g. Ambasador priča ono što mu se naredi i da umlaćivanju, samim tim, nema mesta u ovom sporu. Novina koja je pisala o odlučnosti žitelja G.Rekavice nije se upuštala u objašnjenja bilo koje vrste. Ta novina je nadstranačka i neće da se meša. I g. ambasadoru nije lako. Iako je dobro savladao naš jezik sada je primoran da pohađa ubrzani kurs psovanja i beštimanja kako bi se ravnopravno uključio u raspravu.Ni ne sluti , nesrećnik, šta mu tek lovci spremaju.

                                                                * * *

Prošle godine, negde u ovo vreme i na ovom istom mestu u novinama, objavljen je tekstuljak o govoru našeg tadašnjeg i sadašnjeg predsednika republike u kome se potpisnik zapitao gde li će predsednika na letovanje kada već tako i toliko preti onima iz susedne republike koja zaprema veći deo jadranske obale. U varoši, a i šire, bila se digla kuka i motika. Anonimni telefonski lajači i psovači skidali su potpisniku sve živo i mrtvo, a sve u cilju odbrane velikog vođe svih Srba sveta. Vođine ingerencije i sposobnost su od tada mnogo puta osporene na mnogo drastičniji i, može se reći, čak grublji način. A na more ne možemo. Ne daju naši neprijatelji. Odnosno, hteli bi oni, ali mi nešto zatežemo. Ne smemo. Znamo kakvi smo pa se plašimo da su takvi i oni. Korenje nam je isto, duše su nam iste, pa nam je i pamet sličnih dometa. A vođe to znaju. I jedan i drugi.