SFR Jugoslavija je razbijena zdruzenim snagama medjunarodnog kapitala i domacih antikomunistickih i birokratskih snaga. Medjunarodni kapital je svoj izraz imao u politickim i ekonomskim interesima SAD-a i njihovih saveznika iz NATO-pakta, a domace antikomunisticke i birokratske snage u nazionalizmu koji je oslonac trazio i dobijao u inostranstvu, dakle kod medjunarodnog kapitala i u crkvi.
Sada na teritorij SFR Jugoslavije postoji 4 do 5 medjunarodno priznatih drzava, dvije do tri polupriznate i jos toliko ko je traze priznanje - sa dobrim izgledima dagadobiju. U mjesto jedne zemlje i drzave na istom prostoru sada postoji skoro deset banana republika, medjusobno sukobljenih i zavisnih od inostranstva, sto je oduvek bio san medjunarodnog kapitala.
U svakoj od novonastalih drzava "zveta" vise partijski parlamentarizam tako da se slobodno moze govoriti o najmanje 200 pilitickih partija razlicite orientacije - od krajnje desnice (fasistickih) do ultra-levice (anarhistickih). Na vlasti su uglavnom nazionalisticke desnicarske partije, a glavna oposicija su im radikalnije nacionalisticke organizacije, i kako stvari sada stoje, jedno rdjavo stanje, upogledu izgleda za suprotstavljanje snagama koje su razbile SFRJ, moze biti zamenjeno samo jos gorim!
Medju politickim partijama ima i takvih koje u svom nazivu, programu ili istupima njihovi funkcionera koriste izraze kao sto su - komunisticka, jugoslovenska, radnicka itd., ali pod tim podrazumevaju sa svim razlicite stvari, razlicita stanja i odnose, pa je ponekad vrlo tesko utvrditi njihov polozaj i orientaciju. Konfuzija je tim veca sto ima jos vise partija sa nazivima socialisticka, socijaldemokrata, narodna i sl., gdje je snalazenje jos vise otezano.
Savez Komunista Jugoslavije nastavlja tradicije jugoslovenskog radnickog pokreta, Komunisticke Partije Jugoslavije (do 1952.) i Savez Komunista Jugoslavije do XIV kongresa (1990). Smatra juci sebe istinskim politickim i pravnim sledbenikom SKJ, kakav smo imali do XIV kongresa, SKJ je novim 1993. odrzao XV kongres, a u decembru 1994 i XVI kongres i time nastojao dasacuva kontinuitet SKJe.
Mi smo opredeljeni i odlucni da obnovimo Socijalisticku Federativnu Republiku Jugoslaviju. U nasem programu i akcijama zalazemo se za federativnu demokratsku zajednicu ravnopravnih naroda, narodnosti, radnih ljudi i gradjana, za bratstvo-jedinstvo, za obnovom JNA. Zalazemo se za AVNOJevsku Jugoslaviju, sa AVNOJevskim granicama i resenjima nacionalnog pitanja. Zalazemo se za socijalisticku Jugoslaviju sa sredstvima zaproizvodiu u drustvenoj svojni, za samoupravljanje, za socialisticku robnu privredu i za raspodelu prema radu. Insistiramo da osnovni drustveni odnos - drustvena svojna i samoupravljanje - mora da uziva zastitu sicijalisticke drzave radnicke klase. Zalazemo se i za radgradjana sredstvima u njihovoj svojni uzlov da se on nemoguci bilo kakva eksploatacija i raspolaganje tudjm viskom rada.
SKJ se zalaze za politiku mira i medjunarodne saradnje medju ravnopravnim narodima i drzavama, za politiku nesvrstavanja u blokove uperenih protiv slobode, nezavisnosti, suvereniteta i integriteta drugih, pre svega malih naroda i drzava. Zalazemo se za institucionalizovanu politicku, ekonomsku, naucnokulturnu, informativnu i drugu saradnju medju nesvrstanim zemljama kao jedini moguci odgovor na sve vece razlike izmedju 20-tak ekonomski razvijenih i 180 zemalja koje permanentno za ostaju urazvoju, a mnoge od njih nisu u mogucnosti ni da obezbede hranu da za svoje stanovnistvo.
SKJ nastavlja sa aktivnostima i opredeljenjima iz Programa SKJ iz 1958. godine. SKJ najbolja resenja za efikasan privredni razvoj i pravednu raspodelu vidi u politici dohotka, samoupravne razmene rada, drustvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja. SKJ nastavlja politiku druga Tita i njegovi saradnika koja nam je obezbedivala slobodu, ekonomski razvoj i socijalnu pravdu u zemlji, a ravnopravnost, nezavisnost i ugled u svetu.
Centralni Komitet SKJ
Branko Lozo, predsenik