Filip Srećković, 24. 3. 2014. (reč na komemoraciji u Informatici ad)
Kada se o nekome govori, najčešće se koristi metod 360 stepeni. Običnim jezikom to znači da ga treba posmatrati iz više uglova. Igrom slučaja, imao sam prilike da živim i radim oko Bece i sa Becom desetine godina. Šta reći, osim da je ona jedno divno čudo božije, koja je svim sebi bliskim ljudima- ozbiljan stub sistema vrednosti: sa jedne strane lepa žena, veliki inžinjer a sa druge strane drugar i laf, od koga možeš očekivati svaku vrstu nesebične pomoći i podrške- od žickanja njenog legendarnog laki-strajka, do razrešavanja najzamršenijih životnih i poslovnih situacija. Jedino čemu se ne nadaš je da će ti povlađivati ili ti reći što ne misli. Patetika i licemerje jednostavno nisu bile u njenom rečniku.
Surova realnost, trezveno razmatranje najlošije moguće situacije, večito očekivanje najgoreg... Becin sud uvek je bio portparol pesimizma. Valjda su joj i zbog toga dobro radili i moduli i softveri i projekti... Kada ih ona protrese najsurovijim testovima-nije im preostajalo ništa, do da rade i cvrkuću. Tako je vidim i prema porodici i kolegama-otvaranje novih pitanja, novih uglova rešenja, traženje bagova... Becina analiza problema teške kategorije u 10 rundi, iz koje i najspremnijeg sagovornika samo gong ili bacanje peškira spasava od sagledavanja pukotina i felera svoga predloga koji nam se pre ulaska u njenu kancelariju, samozaljubljeno činio kao pertetum mobile.
Stvar koju Beca poštuje iznad svega je znanje: jezici, škola, opšta kultura, uravnoteženost i samostalnost. To je i višeboj na koji je davno upisala svoju Sonju, stvaljajući pred nju zadatke koje je morala da rešava intenzivnim tempom, pod nadzorom njenog kondicionog trenera baka Nade, često se odričući mnogih detinjih želja. Vlasta, Sonja i Nikola najbolje poznaju tu osećajnu, nežnu i odlučnu ruku koja ih gura napred za njihovo dobro.
Poslednjih godina- krmarila je Informatikom. Vodila je računa o svakom dinaru kao Baja Patak, štedeći na svemu što nije neophodno, osim na platama, koje su stizale na vreme i kada ih ne zaradimo. Kao kontraprimer običnog sveta, ona naglas kritikuje ljude na pasja kola a ispod stola se bori za svako radno mesto i pojedinačnu sudbinu. Visoke po činu je cedila, a običnu vojsku štitila i razumela, bez suvišnih reči.
Uveren sam da se u svima nama nalazi puno metoda, stavova, rezona, čestitosti i logike koje nam je Beca usadila i predala na trajno korišćenje. Svesni smo da joj za to tek sada nećemo moći lično zahvaliti, mada znamo da zahvalnost i nije nešto što je nju uopšte doticalo i zanimalo. Zato i predložem da nastavimo da je nežno čuvamo uz našim srcima, na posebnom mestu, kao što je i ona predano i posvećeno radila na dobro svih nas.
Beco, hvala na svemu-volimo te.