102. generacija Gimazije "Uroš Predić" Pančevo

album sa fotografijama

 

 

IV5

Stevo Todorčević u Wikipediji

Стево Тодорчевић (Мркоњић Град 1955.) је српско-канадски математичар. Редовни је члан Српске академије наука и уметности и професор Универзитета у Торонту на одељењу природних наука и инжењеринга. Поред тога, има статус старијег научника на париском CNRS. Ужива углед једног од најбољих српских математичара и водећег математичара у области теорије скупова и аналитичке топологије на свету. Тодорчевић је завршио студије математике на Београдском универзитету и докторирао 1979. године на Prirodno matematičkom fakultetu под менторством академика Ђуре Курепе. Био је руководилац једногодишњих тематскох програма на институту Mittag-Leffler у Стокхолму 2000-2001, Филдсовом институту у Торонту 2002-2003. и CRM у Барселони 2003-2004. Канадска влада му је 2004. доделила звање Canada Research Chair на Универзитету у Торонту.

Тодорчевић је до сада био ментор више од десет докторских дисертација, од којих су две добиле врхунске светске награде: Саксову награду МИТ универзитета у ХарвардуМасачусетс за 1997. годину и Годелову награду Бечког универзитета 2006. године поводом стогодишњице Годеловог рођења. Ментор је више докторских дисертација на универзитетима у Паризу и Торонту. Руководио је научним пројектима NSF (САД), канадског NSERC, шпанског CSlC и француског CNRS.

Држао је сталне или временски ограничене позиције на БерклијуПринстону (енгл. Institute for Advanced Study), Колорадо универзитету у Болдеру и Париском универзитету (VII), где и данас држи предавања.

Члан је редакција четири међународна математичка часописа. До сада је oбjaвиo сeдaм мoнoгрaфиja (првa je Partition Problems in Topology), од којих последње две у серијама Progress in Mathematics Биркхаузера и Annals of Mathematics Studies (Princeton University Press), а већину научних радова у математичким часописима: Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l'lnstitut Fourier (Grenoble), Combinatorica, Compositio Mathematica, Journal of the American Mathematical Society, Journal of Functional Analysis, Mathematishe Annalen, Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, Proceedings of the London Mathematical Society, Transactions of the American Mathematical Society.

За редовног члана Српске академије наука изабран је 5. новембра 2009. године.[4]

По својим доприносима теорији скупова, академик Тодорчевић је водећи математичар у свету. Његов допринос је истакнуто видљив у комбинаторијалној теорији скупова и вези ове теорије са топологијом и анализом. Његови радови су препознатљиви по упадљивој оригиналности и техничкој бриљантности.

Његов главни допринос је у проучавању S- и L- простора у топологији, где је доказао значајну класификацијску теорему транзитивних релација на првом непребројивом ординалу. Тодорчевић је даље проучио у детаље компактне скупове Baire-ове класе 1 функција настављајући тиме рад Bourgain-а, Fremlin-а, Talagrand-а и других у теорији Банахових простора. Заједно са P. Larson-ом је завршио рад на старом Катетовом (Katetov) проблему метризације компактних простора. У Тодорчевићеве најсјајнија недавна достигнућа (и његових сарадника) долазе доприноси фон Нојмановим и Махарамовим проблемима, теорији нераздвојивих Банахових простора, укључујући ту и решење старог проблема Дејвиса (Davis) и Џонсона (Johnson), решење дуго нерешеног проблема Лејвера (Laver), те његов рад на развоју теорије дуалности која повезује Ремзијеву (Ramsey) теорију коначности и тополошку динамику[5].

dalje