Vesna Popa je ovako opisala to viđenje sa svojima iz razreda:
.
Zaista je bilo lepo vece, zezanje do ludila, sada smo ostareli pa smo nekako jos bliskiji, slobodniji kazemo sve sto mislimo. Mogu ti reci da se Dule Martinov i ja nismo prepoznali odmah, u momentu. Stojimo tako u Njegosevoj i cekamo Zorana Tomica, kad prilazi jedan celavi, izbrijani i vidim bulji u mene, onako muski, nepristojno, i mislim;" kakav kreten!" Kad on pridje nama i kad je progovorio, shvatim da je Dule. Pitam ga sto je tako bezobrazno gledao u mene, on pocne da smeje i kaze: "Video sam ove moje matore drugare i vidim neku dobru zensku i pomislim, kad pre su uspeli da je nadju!" A nismo se videli samo 3-4 godine. Vidis li sta je zivot i sta su godine?
Znam da ti je sinoc Rangel slao fotke, kaze ne moze da pise dok ne odu slike, bio je na nekom sporom kompu, valjda u ordinaciji. On se jako primio, ima divnih secanja i dubokih, emotivnih uspomena na te godine. Iako, cini mi se, retko zaviruje u taj deo duse.
Pitas me ljude iz drugih odelenja, sada ne znam, i koga znam malo blize, nisu nesto zainteresovani za racunar a samim tim i za sajt. Videcu, pokusacu nekog d vrbujem, da se raspitam. Ako ne nadjemo mi, mozda ce proraditi ljubomora i sujeta, ako nase odelenje bude imalo veliku prednost u odnosu na ostale.
Ranđel, Pepa i Vlada R, gledaju na kompu prve stranice ovog našeg sajta