Dušan Genc: Sećanje na Bubu D.
Ćošak kod kafane "Lovac" gde se kritičnog prepodneva našao Dušan G. u trenutku kada mu je na pamet pala spasonosna ideja da narednih par nezaboravnih sati provede u društvu Bube D. Odluka se pokazala kao veoma značajna pošto mu je obezbedila jedno prelepo sećanje koje će ostati da živi u njegovom pamćenju i nakon skoro četrdeset godina.
Ovaj ćošak inače pamti stotine hiljada sličnih ili potpuno različitih odluka onih koji su decenijama baš preko ove tačke stizali do vrata gimnazisjke zgrade. Tragovi svih tih stopala u obliku lagašnog, jedva vidljivog dima, i, ponekad u zoru, kao nekakvog odsjaja koji se vuče nad samom površinom asfalta, lako su vidljivi svima onima koji su ovuda prolazili u vreme kada su imali šesnaest, sedamnaest, osamanaest godina... Potrebno je samo stati ovde, na ovo mesto i pustiti mislima na volju. Ubrzo će se začuti glasovi, šum koraka, udaljena dozivanja, razdragani, kliktavi smeh, a ispod svega, ili iznad sveg,a lagano šuštanje vremena.
I ko nama garantuje, da mnogi, ali zaista mnogi od naših kolega, prijatelja, profesora, koji su se tokom proteklih decenija premestili sa druge strane horizonta, u svojim poslednjim trenucima boravka sa ove strane, nisu bili baš ovde, na ovom mestu, na ovom ćošku? Ćošku raznih pa i sudbonosnih odluka. Ćošku na kome je i Dušan Genc odlučio da se zakročivši u vreme i uputi ka stanu Bube D.
(ž.m.)