ПРВИХ СТО ГОДИНА ГИМНАЗИЈЕ

Гимназија од 1944. до 1964.

Редовна настава је почела 13. децембра 1944. Прва седница наставничког већа у ослобођеном граду одржана је 11. децембра 1944: „Друг Лаза Аврамовић, тада повереник школе, отворио је седницу Наставничког већа, поздравио је све наставнике, истичући да присуствују првој седници у нашој школи после ослобођења, када можемо потпуно слободно и несметано да изражавамо своје мисли, жеље и осећања, после тешких дана за време окупације, патњи које нам је нанео окупатор и безбројних жртава које смо због њега поднели. Сви присутни су минутом ћутања одали пошту погинулим професорима и ученицима, палим у борби за слободу!
Друг повереник је позвао све наставнике да приону раду улажући крајње напоре, чиме ће допринети обнови земље. Истиче да однос између ђака и наставника треба да буде сада много приснији. Наставници треба да служе као пример својим ученицима, „како бисмо створили генерације које ће бити спремне да преузму одговорне задатке у будућности“.
На овој седници наставници су упознати са расписом Команде места да ће настава да се одвија по плану и програму који је донет 6. априла 1941, са извесним изменама. Веронаука ће се предавати као необавезан предмет са једним часом недељно. Укида се настава опште и националне историје, док не изиђу нови уџбеници, а предаваће се историја народноослободилачке борбе са по једним часом недељно. Настава матерњег језика ће се предавати по књижевним делима напредних слободарских књижевника из прошлости, као и нових књижевника – учесника НОБ. У настави земљописа предаваће се федералне јединице наше државе и свих крајева где живи наш народ, као и Истра и Горица. Од страних живих језика укида се немачки језик, предаваће се руски, а у Гимназији од трећег разреда као други живи језик, енглески или француски.

Број одељења, број ученика

У почетку је било 19 одељења са 964 ученика. Касније су отворена још 3, те је школа имала 21 одељење са 1.100 ученика. Сви предмети су били заступљени. Предавали су их нестручњаци. Известан број наставника био је мобилисан или у заробљеништву. Школа је имала 31 наставника.
На седници наставничког већа од 12. јануара 1945, донета је одлука да се споји Грађанска школа са Гимназијом. По извршеном спајању било је 1.239 ученика и 30 одељења.

Течајни испит, пријемни испит

На седници наставничког савета од 27. јула 1945, прочитан је распис о укидању нижег течајног испита и увођењу пријемног за упис у пети разред. Овај испит полажу сви ученици и то из српског језика, историје народноослободилачке борбе и математике. Од 1946, поново се уводи нижи течајни испит. Полажу се: српски и руски језик, историја, географија, математика, физика и хемија. Поред наведених предмета, 1947/48, полаже се и биологија. Године 1949, 1950. и 1951. ученици су на нижем течајном испиту полагали: српски језик, историју, математику и физику. Од 1952, опет је уведен пријемни испит – полаже се из српскохрватског језика и математике.

Гимназија „Урош Предић“

Одлуком Председништва Народне скупштине АП Војводине извршена је подела Државне реалне гимназије на Непотпуну и Потпуну мешовиту гимназију. Потпуна мешовита гимназија имала је 20 одељења и 31 наставника, а Непотпуна гимназија 18 одељења и 19 наставника.
На седници од 28. августа 1950, Наставнички савет је упознат са новом реорганизацијом школства. Укидају се нижи разреди у Потпуној мешовитој гимназији као и Непотпуна гимназија у Панчеву. Школске 1950/51. и 1951/52, остао је у Гимназији, поред виших, још и четврти разред. Школске 1952/53, школа добија назив Виша гимназија и обухвата ученике од петог до осмог разреда.
Гимназија постаје четворогодишња школа са првим, другим, трећим и четвртим разредом. Године 1958, 13. октобра, мења име и постаје Гимназија „Урош Предић“.

Омладинска организација, Скојевска организација, акције

Одмах по ослобођењу (6. октобра 1944) Омладинска организација у школи почиње са радом и организује своје чланство. Прву организацију су спровели омладинци – демобилисани борци. Ученици су често из школе одлазили на извршење војних и других задатака, а у школу су долазили и у униформи, чак и са оружјем.
Скојевска организација школе организовала је многе локалне акције већ у тим првим данима. Омладина је радила на рашчишћавању рушевина у граду и железничких пруга у околини, у оспособљавању Аеродрома, у акцији сакупљања старог гвожђа, у обради земље, као што је берба кукуруза (септембра 1959) у којој су учествовали сви ученици. Новембра 1961, почео је масовни покрет „Млади горани“ чији је задатак пошумљавање и озелењавање града и околине. Покрет обухвата све ученике.
Омладина је учествовала и у акцијама савезног значаја: изграђивала пруге Брчко-Бановићи, Шамац-Сарајево, Ауто-пут братства и јединства, Ваљаоницу бакра у Севојну, Фабрику каблова у Светозареву, Фабрику машина и алатљика „Иво Лола Рибар“ у Железнику, Нови Београд…
Омладинска бригада на аутопуту 1948. била је четири пута проглашена ударном, а са бригадом из 1947, спада међу најбоље.

Реформа

Општим законом о школству донетим 1959. године утврђени су и задаци наставе у реформисаној гимназији: гимназија треба да свестрано развија ученикову личност, да проширује и продубљује његова знања из природних и друштвених наука и општетехничког образовања, као и да подстиче иницијативу ученика и развије његов критички дух.
У периоду од ослобођења до доношења новог наставног плана и програма 1959, унети су као нови следећи предмети: астрономија 1945, државно и друштвено уређење ФНРЈ и геологија 1946, предвојничка обука 1948, и друштвено и морално васпитање 1953. Тако, нови наставни план и програм поред предмета из друштвених и природних наука и физичког васпитања уводи и нове предмете: општетехничко образовање, социологију са основама политичке економије, нацртну геометрију и ликовно и музичко образовање.
Поред ових измена у садржају и обиму, нови наставни план и програм уводи у другој години утврђене смерове: друштвено-језички и природно-математички. Прва година је по наставним садржајима једнака за све ученике, док се од друге године настава организује у два смера. Прва година има улогу припремне године у којој ученици треба да уједначе своја знања и да се одлуче за избор смера. Од друге године настава се изводи по посебном плану и програмима за одређени смер. Основно што их разликује јесте да се предметима из смера даје већи број часова, а тиме се повећава и обим наставе из тих предмета. У природно-математичком смеру даје се предност природним наукама, а у друштвено-језичком друштвеним наукама и страним језицима. Све то би требало да обезбеђије шире образовање, богатију културу, као и солидну припрему за даље стручно усавршавање.

Велика матура

Настава у гимназији траје четири године и на завршетку школовања полаже се завршни испит. Од школске 1959/60, прешло се на садржајно нови завршни испит у коме основу представља израда и одбрана домаћег рада. Поред тога, кандидат ради писмени задатак из српскохрватског језика.
Од 1945. до 1959/60. полагала се велика матура са писменим задатком из српскохрватског језика и из следећих предмета:
1945. српски, руски, историја и математика;
1946. српски, руски, народна историја, општа историја са земљописом и математика;
1947. и 1948. српски, руски, математика, историја, географија, биологија, физика и хемија;
1949-1955. српски, математика, физика, руски, енглески или немачки језик, историја и хемија;
1955-1960. српски, математика, физика, и један од страних језика (руски, француски, енглески, немачки).
За постигнуте резултате у раду ученици се оцењују на крају одређених наставних периода, на полугодишту и на крају школске године. Оцене су бројчане за успех: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
За владање: примерно, добро и незадовољавајуће.

Пракса

Један од важнијих циљева школе, у овом периоду, јесте повезивање васпитања и образовања са производним радом. Отвара се радионица 1955: израђивана су најпотребнија учила за наставу физике и хемије, као и за друге предмете – јер је намера „да се настава са апстрактно-интелектуалистичког усмерења пребаци на политехничко“.
Гимназија је једна од првих у Војводини која организовано спроводи производну праксу већ од 1959/60. За време зимског или летњег распуста ученици првог, другог и трећег разреда обављају праксу у оквиру наставе општетехничког образовања. Одлазе у сва већа предузећа и установе у граду, где раде од 7 до 15 дана. Једна група ученика првог разреда обавља праксу у школској радионици.

Лабораторије

После извршених техничких припрема, 1954. прешло се у настави физике и хемије на лабораторијски рад са циљем да се извођењем експеримената изоштравају чула и развија мисаона активност ученика.
Биолошки кабинет, са богатом збирком, користи се за демонстрације у објашњавању процеса еволуције.
Лабораторија за стране живе језике отворена је 1960. Лабораторија има сва потребна средства која се користе у раду (магнетофон, грамофон, плоче).

Библиотека, књижнице

По првим подацима после рата, из 1947, о стању књижног фонда, у библиотеци је било свега 1.347 дела. Поред ове библиотеке помињу се и разредне књижнице са 545 књига. У подацима о библиотеци наводи се да су сачувани раритети – ретки скупоцени примерци књига с краја 18. и с почетка 19. века.
Кад је затворена Домаћичка учитељска школа 1957, дата је Гимназији и њихова библиотека и тако је фонд обогаћен са 1.513 књига, односно 1.300 дела.
У време обележавања стогодишњице Гимназије школска ђачка библиотека броји 4.567 књига: 4.190 дела белетристике, а из осталих области 377 дела.
Наставничка библиотека има 2.451 књигу у вредности од 765.339 динара: за српски језик и књижевност 420 књига, за руски језик 37, за енглески језик 140, за француски језик 154, за немачки језик 168, за математику 240, за историју 800, за филозофију 160, за физику 30, за хемију 130, за ликовну уметност 101, за биологију 71.

Кинофикација наставе

Поред кабинета, лабораторије и библиотеке, максимално се користе наставна аудиовизуелна средства готово у свим предметима: магнетофон, грамофон, дијафилмови, историјске и географске карте, слике, модели, фланелограф…
На кинофикацију наставе прелази се 1954. – приказивањем наставних и научних филмова.
Школа је организовала и колективне биоскопске представе, нарочито домаћих филмова. Ученици су посећивали бројне позоришне представе, изложбе и музеје у Београду и нашем граду, предавања у Дому културе, на Радничком универзитету, у Омладинском дому…
У настави историје, српскохрватског језика и географије прешло се на семинарску наставу.

Педагошко-психолошка служба

Гимназија је педагошко-психолошку службу формирала 17. јануара 1963. У састав ове службе улазе директор школе, педагог и председавајући разредних већа сва четири разреда.
Педагошко-психолошка служба проучава наставно-васпитну праксу у школи, уочава проблеме од општег значаја и прати процес психолошког развитка ученика. Она систематски снима резултате рада у настави, усмерава план рада разредних већа и прати њихову реализацију. Организује и низ предавања из наставно-васпитне области. Пружа помоћ младим наставницима.

Посете предузећима, интересовање за политички живот

Као вид унапређења наставе хемије, физике и географије, школа је организовала посете појединим предузећима: „Плинари“, „Пивари“, Фабрици скроба у Јабуци, „Стаклари“, Фабрици сијалица „Тесла“, Фабрици шећера у Зрењанину, „Свилари“, Институту за нуклеарна истраживања у Винчи, „Панонији“, пољопривредном добру у Мраморку…
У оквиру наставе историје, социологије, државног и друштвеног уређења, развијано је међу ученицима интересовање за политички живот у земљи. Ученици су присуствовали зборовима бирача, седницама Општинског одбора оба већа, састанцима радничких савета и управних одбора предузећа ради упознавања са радом органа друштвеног управљања. Присуствовали су састанку са одборницима народног одбора општине Панчево, зборовима омладине, на којима је дискутовано о новом изборном закону. Осим тога, народни посланици су ученике упознавали са расподелом дохотка у привредним предузећима, са потребама Комуне у погледу избора будућег позива ученика…

Екскурзије

Од краја рата до 1963/64. изведено је више од 300 екскурзија. Став је Наставничког већа да нижи разреди упознају ближу околину и Србију, а старији остале крајеве Југославије. Сваке године наставља се традиција да трећи разред иде на велику екскурзију од 10 до 14 дана.
У летопису школе те екскурзије су и описане.
Изведена је једнодневна екскурзија до Новог Сада, Каменице и Иришког венца. У Новом Саду су ученици посетили Матицу српску, разгледали њену галерију слика. Посетили су Петроварадинску тврђаву и Каменицу, где су обишли Змајеву родну кућу. На Венцу су видели монументални споменик палим Војвођанима у народноослободилачком рату.
Сви ученици извели су једнодневну екскурзију до Делиблатске пешчаре. Милош Ратковић, професор географије, одржао је предавање о постанку Пешчаре, њеном пошумљавању и специфичности њене флоре, као и о привредном значају. Остали део дана ученици су провели у разним спортским такмичењима.
Изведена је тродневна екскурзија до Титовог Ужица. У Ужицу ученици су посетили Музеј народноослободилачке борбе, радионицу оружја, која је за време НОБ, 1941, снабдевала партизане. Посетили су Кадињачу, где је изгинуо цео раднички батаљон борећи се за одступницу Врховног штаба и рањеника, затим гробље на Даворју, где су сахрањени први партизански борци. Били су у ваљаоници бакра у Севојну и упознали се са процесом производње.
У осмодневној екскурзији по Македонији ученици су разгледали историјске и културно-уметничке споменике. У Охриду Самуилову тврђаву, цркву св. Климента, манастир св. Наума, у Скопљу Историјски музеј, Душанов град, Археолошки музеј и галерију слика. Посетили су Пећку патријаршију и Дечане дивећи се нашим средњовековним споменицима. На Мавровском језеру објашњена им је изградња вештачког језера и хидроцентрале Маврово. У Звечану су упознали рад Металургијског комбината Трепча.
Организована је петодневна екскурзија до Сутјеске како би се обележила 20-годишњица револуције. Ученици су обишли све значајне споменике НОБ идући траговима офанзива. На Тјентишту су посетили заједничку гробницу, одржано је предавање о тешким борбама у долини Сутјеске, о Сави Ковачевићу… Предавање су одржали живи учесници. Ученици су обишли гроб Саве Ковачевића и сва значајна места из борбе: кањон Сутјеске, Вратар, Суху… На Тјентишту су провели два дана, а затим су разгледали Фочу и историјска места у њој.

Наставници, стручно усавршавање, нов начин награђивања

У записнику Наставничког савета од 19. марта 1953. године стоји мишљење и оцена инспектора из Новог Сада: „Опште је запажање да ова школа по стручности наставника заузима завидно место у Војводини“.
Стручни активи, семинари и конгреси допринели су стручном усавршавању наставника, а рад синдикалне подружнице и Клуба просветних радника – идеолошко-политичком. У школи постоје стручни активи за све предмете сродних струка. Активи су обрађивали методику наставе појединих предмета, координирали рад међу наставницима и радили на унапређењу наставе међусобним посетама наставника исте струке. Само у првом полугодишту школске 1963/64. године било је 150 таквих посета.
У школи ради колектив од 34 службеника: 28 просветних радника, 1 административног и 5 помоћних службеника.
На састанцима синдикалне подружнице прорађиван је материјал из марксистичке литературе. Подружница је улагала ванредне напоре да колектив пређе на нов начин награђивања. Школа је маја месеца 1963. донела сва потребна нормативна акта и прешла на расподелу личног дохотка према раду.
Наставници су се стручно и педагошки усавршавали на семинарима у Београду, Новом Саду и Сремским Карловцима.
Веома су активни и у ваншколском раду. После рата били су предавачи на течајевима за образовање одраслих, на курсевима за припаднике ЈНА, на семинарима, на Радничком универзитету, у Дому културе, у Омладинском дому, по предузећима, у Социјалистичком савезу и околним селима.
Наставници су чланови управних одбора предузећа и установа, домова и удружења, одборници општинског и среског одбора, чланови Савета за школство општине и среза, чланови Савета Градске библиотеке, Државног архива…

Слободне активности, секције

Слободне активности заузимају значајно место у раду школе. Носиоци активности су сами ученици којима наставници пружају организациону и стручну помоћ.
И пре званичне реформе школе, од 1952, 1953. и 1954, почеле су да раде научне групе и секције.
Литерарна секција наставља традицију литерарне дружине из прошлости. Подстиче на књижевну делатност читањем оригиналних радова, учешћем на конкурсима. У оквиру „Месец дана књиге“ одржава вечери, позивајући и књижевнике нашег града. Припрема и обележава књижевним и литерарно-музичким вечерима све значајне датуме. Одржава приредбе у Градској библиотеци, у Школи ученика у привреди, Медицинској и Економској школи, и у Дому ЈНА. Драмска секција окупља ученике талентоване за глуму и драмско извођење и учествује на крају године у гимназијској приредби. Гостовала је у Вршцу у народном позоришту са драмом „Песма“ (по роману) Оскара Давича. Рецитаторска секција припрема пригодне рецитације за приредбе и прославе.
Хорска секција ради неговања музичког образовања припрема композиције и наступа на свим јавним манифестацијама у школи и граду. У оквиру музичке секције међу ученицима се развија интересовање за класичну музику. Одлази се на концерте и опере у граду, и у Београду.
Научне групе за историју активно раде од 1952. Прикупљале су материјал о животу и раду ученика Гимназије, стрељаних и погинулих у току НОБ. Изучавале су историју Скоја и Комунистичке партије Југославије у вези са прославом 40-годишњице. У сарадњи са литерарном, хорском и рецитаторском секцијом, одржавале су пригодне приредбе у војним гарнизонима, предузећима, у основним организацијама социјалистичког савеза и по околним селима. У оквиру Недеље Архива, једна група је посетила Делиблато, где је одржано вече са темом „Делиблато у току НОБ“. Одбор за прославу 40-годишњице Комунистичке партије одао је писмено признање колективу ученика и наставника за активно учешће у извођењу централне прославе у граду.
Ликовна секција је у току низа година проширила своју делатност обрађујући портрете народних хероја, књижевника и уметника из прошлости и садашњости. Поводом прославе 100-годишњице рођења Уроша Предића, приредила је изложбу његових слика, а сваке године о школском празнику, дану рођења великог сликара, учествује у програму свечане академије.
Научне групе за стране језике: руски, енглески, немачки и француски настоје да развију говорне способности ученика и да их упознају са делима великих писаца европске књижевности. Одржаване су књижевне вечери, илустроване хорским песмама и рецитацијама на страном језику, филмовима и музиком са плоча. Научна група за руски језик обележила је, у сарадњи са литерарном секцијом, 50-годишњицу смрти Лава Толстоја. Научна група за немачки – књижевно вече са драматизацијом из дела савремених немачких књижевника. Научна група за енглески језик одржала је вече црначке поезије и прозе.
Научна група из хемије почела је да ради 1953. Циљ је да ученици што раније савладају експерименталну технику, да слободније приђу извођењу хемијских реакција, и да прате савремена научна достигнућа; да стекну солидну основу за даље школовање. Извели су и научно-популарну драму „Атоми за рат – атоми за мир“. Вече је одржано у време заседања међународне конференције за нуклеарну енергију у Београду.
Научне групе за физику врше експерименте и лабораторијске вежбе. Одржавају вечери посвећене животу и раду физичара и научника.
Научне групе за биологију користе се дијафилмовима, сакупљају разне примерке инсеката, и биљака за хербаријум. Припремила је, између осталог, вече о животу и раду Чарлса Дарвина.
Научна група за географију обрађивала је економску географију ФНРЈ (развој индустрије, спољну трговину…).
Научна група за математику припремила је ученике за републичко такмичење.
Друштво за физичку културу „Гимназијалац“ има 8 секција. Ученици су се својим успесима нарочито истакли у атлетици, рукомету и кошарци као вишеструки репрезентативци. Спортске екипе у више махова освајале су првенство и добијале спортске трофеје. Друштво организује Дан спорта са такмичењима у разним дисциплинама, као и такмичења поводом спортских и националних празника. Организовало је средњошколска такмичења, такмичења са предузећима, као и међуградска са Белом Црквом и Вршцем. Постоји традиција сусретања белоцркванских и панчевачких гимназијалаца. Ученици учествују у ношењу штафете младости, и на свим слетовима. Године 1956, 320 ученица вежбало је на Стадиону ЈНА у Београду на прослави Дана младости. Групе ученика учествовале су 1958. на другој Гимнаестради у Загребу.
Секција подмлатка Црвеног крста организовала је прославу недеље Црвеног крста, курс прве помоћи, посете домовима слепих и болесницима Опште болнице у Панчеву, изводећи пригодан програм.
Марксистички кружок оформљен је школске 1963/64. године ради систематизације и примене знања изобласти друштвених наука, који помаже ученицима да схвате социјалистичку стварност. Поред одржавања предавања из области актуелних политичких догађаја, чланови кружока присуствују и предавањима на Радничком универзитету.
Школа је манифестацијама обележавала све најважније догађаје културне и националне историје: Дан ослобођења Панчева, 6. октобар, Дан Републике, Дан школе, Дан Армије, прославу 40-годишњице КПЈ, СКОЈ и револуционарних синдиката, Дан жена, Први мај – Међународни празник рада, Дан младости и годишње школске свечаности.

Брига о ученицима

Отворен је средњошколски интернат, а у школи ђачка кухиња и ђачка задруга.
Средњошколски интернат Гимназије у Панчеву основан је после ослобођења града. У интернату су у почетку били смештени ученици ратом ометени, а касније и ученици са села. Иницијатори оснивања били су наставници Гимназије. Интернат предвиђен за 50-60 ученика после годину дана имао је већ 180 ученика, услед колонизације Баната. У тој првој фази смештаја велику улогу одиграли су наставници Гимназије, радећи као управници и васпитачи, добровољно, и поред повећаног броја часова своје редовне наставе.
Касније је то интернат ученика и других средњих школа, са називом Дом ученика и ученица.
Школа је организовала летовалиште за ученике, у Супетру на Брачу. Летовање је организовано у три маха и то од 1959. до 1961. Сваке године је летовало око 150 ученика. Помоћ су пружили НОО, НОС и Општински одбор Црвеног крста.
Кухиња у школи ради од 1951. Добијала је помоћ у намирницама од Општинског одбора Црвеног крста. Користе се и уплате ученика. Кухиња припрема оброке за 400 до 450 ученика, а неки ученици ужину примају бесплатно.
Ђачка задруга „Гимназијалац“ основана је 1962, са циљем да ученике приближи практичном раду и упозна са пословањем предузећа. Облици рада су разноврсни: набавке уџбеника и другог школског прибора, коричење књига, израда учила за школу, организација сервиса у оквиру школске радионице, продаја омладинске штампе… Задруга је одмах постигла успех: на крају школске 1962/63, подељено је 180.000 динара као помоћ за екскурзије и награде вредним задругарима.

Сарадња са родитељима. Школски одбор

Заједница дома и школе, основана у периоду између два рата, наставила је свој рад и после ослобођења. Децембра 1953, Заједница прераста у Школски савет, који има исте задатке.
Октобра 1954, формиран је у Гимназији Школски одбор као орган друштвеног управљања. Одбор је имао 18 чланова: 9 грађана по избору ССРН, 4 наставника, 3 ученика, секретара Градског комитета омладине и директора школе по својој функцији. За првог председника Школског одбора изабран је Емилијан Ћурчин, судија.
Рад Школског одбора одвијао се на седницама и у комисијама које су радиле повремено. Постојале су комисије за наставна, за материјална питања, за културно-забавни живот ученика и хигијенско-здравствену заштиту.
Решавани су наставно-васпитни проблеми (успех и дисциплина), производна пракса ученика, отварање лабораторије за стране језике, редовно похађање наставе, здравствена контрола ученика. Школски одбор бавио се и организационим питањима: отварањем школске радионице, ђачке кухиње, формирањем ђачке задруге, организовањем летовалишта за ученике и културно-забавног живота.
Школски одбор је третирао питање обезбеђења материјалне базе школе, школског простора, расписивао конкурс за наставно особље и учествовао у доношењу Правилника школе. Сарађивао је са Наставничким већем, Школским комитетом, активом Народне омладине, Школском и одељенским заједницама.
Школски одбор и наставничко веће одржавали су опште родитељске састанке. Осим тога разредне старешине сваког одељења одржавају састанке са родитељима, којима некад присуствују и ученици, а повремено се одржавају и предавања.
У првом полугодишту 1963/64, одржано је 49 одељењских родитељских састанака.

Одељењске и Школска заједница

У Гимназији су 1958. године формиране одељењске и Школска заједница, ради развијања иницијативе и одговорности ученика за њихов успех и рад. У првом полугодишту 1963/64, одржано је 234 састанка одељењских заједница.
Школска заједница је показивала самоиницијативу и активност у раду, а 1963, одржано је 4 пленума Школске заједнице ученика са Школским одбором и наставничким већем. На састанцима су третирана питања успеха, разматран рад ђачке задруге, извештај о завршном рачуну школе. Изузетан значај има састанак пленума Школске заједнице са Школским одбором, наставничким већем и представницима предузећа и установа код којих су ученици обављали производну праксу.
Омладинска организација подстиче и усклађује рад одељенских заједница као и Школске заједнице. На иницијативу Омладинске организације, формирани су у школи марксистички кружок, ђачка задруга и савет школске библиотеке. Задруга и савет библиотеке раде на принципу самоуправљања ученика. Омладинска организација посвећује велику пажњу идеолошко-политичком раду.

У периоду свога постојања од сто година, Гимназија је дала око 3.100 свршених матураната.
За њеним катедрама седели су искусни професори, преносили знање на млађе генерације и допринели угледу Гимназије: песник Васа Живковић, историчар Јован Максин, математичар Мирко Сковран, композитор и професор Музичке академије Јован Бандур, историчар др Миховил Томандл, историчар др Борислав Јанкулов, књижевник Милош Црњански, књижевник Ђуза Радовић, директор Ансамбла Олга Сковран…
Своја прва знања у клупама Гимназије стекли су: научник Михаило Пупин, сликар Урош Предић, сликар Милан Бутозан, сликар Фрањо Радочај, сликарка Зора Петровић, др Васа Бутозан, академик др Васа Богданов, историчар др Арпад Лебл… Следе генерације чији су представници, међу многима: сликар Стојан Трумић, сликар и писац Зоран Петровић, професори и књижевници Радослав Јосимовић и Михајло Михајлов, писци Ана Шомло, Борислав Пекић, Младен Марков, Мирослав Антић...

Kraj