ПРВИХ СТО ГОДИНА ГИМНАЗИЈЕ

Школа класичног образовања

Агоштон Трефорт, политички писац, члан а затим председник Мађарске академије наука, био је од 1872. до 1888. министар просвете и вера, и поборник мађаризације, те је донео закон о обавезном учењу мађарског језика и у основној школи, а касније и школски закон са детаљним одредбама о школовању наставног кадра и организацији средњих школа, који ближе одређује и физиономију гимназије.
Према овом закону Гимназија је имала задатак да ученицима пружи опште образовање и добро познавање латинског, грчког језика и историје књижевности како би их припремила за студије на универзитету. Предмети предвиђени за гимназију: веронаука, латински језик са књижевношћу, грчки језик са књижевношћу, немачки језик са књижевношћу, географија, историја Мађарске, општа историја, припреме из филозофије (психологија и логика), математика, природопис (биологија и хемија), физика, геометрија, нацртна геометрија, лепо писање, физичко васпитање са елементима војних вежби. Оцене за успех: врло добар (1), добар (2), довољан (3), недовољан (4); за владање: добро (1), уредно (2), неуредно (3), рђаво (4). Број ученика у одељењу није смео да пређе 60. Закон је предвидео разредне испите крајем сваке школске године.
Недељни фонд часова за разреде износио је 26-32 часа и указује на претежно друштвени смер школе. Велики фонд часова мађарског, латинског и грчког језика заузима половину или преко половине недељног фонда часова. Као ванредни предмети одржавали су се: хорско певање (3 часа недељно), стенографија (2 часа), француски језик (2 часа) и мачевање (2 часа).
За професоре закон прописује факултетску спрему, добро познавање мађарског, латинског и грчког језика, посебна знања из области права и класичне културе. Фонд часова за наставнике био је од 14 до 18 часова недељно.
Гимназија је све до слома двојне монархије углавном била школа за имућније слојеве друштва. Од 221 ученика у 1915. години био је, примера ради, један ученик из породице слугу, и један из породице надничара.
Ученици су се уписивали 1, 2. и 3. септембра, а 6. септембра мисом – „Veni sanctem“ у римокатоличкој цркви почињала је настава. Упис се могао обавити и крајем године од 29. јуна до 5. јула. Завршни разредни испити одржавали су се у времену од 17. до 21. јуна по завршетку наставе. За осми разред завршни разредни испит обично се одржавао од 13. до 17. маја, а матура се обављала у присуству изасланика просветних власти и почињала је писменим испитима из мађарског, латинског језика, математике и нацртне геометрије. Крајем јуна доделом сведочанстава и мисом „Te Deum“ у римокатоличкој цркви обележен је завршетак школске године.
У школи је радило 15 до 18 професора, и директор, који је имао 6 часова недељно, 6-7 вероучитеља, и лекар који је предавао хигијену. Уобичајено је било да се по завршетку наставе одржава јавни час – слет. Гимназија је ретко учествовала на државним или покрајинским такмичењима, али је 1907, 30 ученика виших разреда учествовало на слету гимнастичара у Темишвару и проглашени за победнике на справама.
У току маја професори природних наука изводили су ученике на излет у околину или у обилазак индустријских предузећа у граду – Плинаре, Пиваре, Фабрике сирћета… По завршетку наставе извођене су и веће екскурзије, као 1907, када су професори филологије са 20 ученика путовали бродом кроз Ђердап за Оршаву, Ада-Кале и Херкулесбад. Екскурзија је стајала 32 круне по особи, један део новца ученици су добили из фонда за научне екскурзије.

dalje