album sa fotografijama

Profesori

Stojan Trumić

Sećanje Gorane Rampazzo Todorović

(kćerke profesora Stanka Todorovića)

O cika Stojanu mogu par reci da kazem iz mojih secanja kao trogodisnje devojcice! Tacno se secam tog susreta u Titelu, tata me je odveo kod njega jer sam jako volela da crtam (sto i dan danas volim, kao i slikarstvo, kao i umetnost uostalom)...

Secam se da je bilo puno slika u nekom malom prostoru, i da mi je cika Stojan slike pokazivao a ja sam im nazive nadevala, sto je njega odusevljavalo (to mi je tata rekao), kao i da je te nazive ostavio tim slikama jer su tacno pristajali, tako je rekao...Secam se samo jedne: salas moje babe, tako sam je ja krstila, raskaljano dvoriste i kuca u njemu, i cardak...
Hteo je i moj portret da uradi, a ja sam pristala ako budem u lepoj, beloj haljini sa volancicima...
Kad smo dosli kuci, trazila sam da mi tata napravi platno da i ja slikam kao cika Stojan, sto je on i uradio, od sperploce, i morao je i ram da napravi, a ja sam onda sliku napravila. Bordo kucu, zelene prozore i visoki zuti zid, onako, pravu vojovodjansku kucu, svapsku, kao sto su imali moji baba i deda. A na cosku kuce pet zelenih crtica. Kad su me pitali sta je to, odgovorila sam da je to vuk koji se krije iza coska.

Na zalost, cika Stojan je umro, i nikada se vise nismo videli, i to mi je tako zao bilo i tada i sada, jer je ostao jedan lep i drag lik u mojim najranijim secanjima.
I dan danas volim slike slikane sirokim potezima cetkice...kako ih je i cika Stojan vukao po platnu.

(poruka ŽM-a, elektronskom poštom " Da li si baš sigurna da se to dešavalo u Titelu? Meni liči da ste kod odlazili u njegov pančevački atelje )

Ne, sad vise nisam sigurna, moracu mamu da pitam, mozda se ona toga seca...Meni je u glavi uvek bio Titel jer kad god smo isli kod tatinih u Šajkas, cika Stojana bismo pomenuli pri prolasku kroz Titel tako da i danas znam gde mu je otprilike kuca.

Secam se da je bila neka mala prostorija, puna slika, i stafelaj, i da je sunceva svetlost ulazila kroz prozor sa cetiri okna, beo, i da su zidovi bili beli. Prozor je bio na zidu levo od vrata sa kojih se ulazilo u prostoriju. Postavka scene: Meni su vrata iza ledja, prozor sa leve strane i secam se jasno te jarke svetlosti. Cika Stojan i tata su ispred mene. Tata sedi desno, dalje od prozora, i smeska se, ne govori, i vidi se da uziva. Cika Stojan je levo, blize prozoru, i uzima neku sliku u ruke i objasnjava tati sta sam ja to videla na slici. I bilo je tako lepo tamo kod njega, tacno pamtim jos uvek tu prijatnost!

Naravno da nemam nista protiv, sacekaj samo da priupitam mamu, ili napisi da smo bili kod njega u ateljeu, najverovatnije u Titelu.

Evo, jos da dopunim, kao sto ti obecah u poruci.
Daklem, anegdota o cika Stojanu, mama prica:
Stojan je bio tako duhovit covek! E, u to vreme su sednice u skoli trajale citavu vecnost, i tu se onda raspravljalo, i pricalo, i deklamavalo, i drzale govorancije, i tako, u nedogled...I, tako, tokom jedne sednice u Gimnaziji, posle silne govorancije raznoraznih kolega, javi se i Stojan za rec. I raspali ti onda on o tamo nekoj skroz desetoj temi, dok ga u neko doba neko ne prekide sa pitanjem kakve to veze sa temom sednice ima. A on ce na to: "Kakve to veze ima? A kakve veze ima sve ovo sto ste svi vi do sada pricali?!"

Eto, i da dodam jos jedan simpatican komentar cika Stojana tokom tog naseg susreta u njegovom ateljeu, mama mi je to ispricala. Kad sam ja rekla da moze da me slika, ali samo u beloj haljinici (pa da budem kao princeza, mama kaze da sam tako rekla), on se tako nasmejao, i rekao: "Eto, to su ti devojcice, cak i tako male!".

Znas da ja o ovome nisam sigurno jedno dersetak i vise godina razmisljala a ni pricala. Ko zna, mozda od kada nismo vise prolazili kroz Titel na putu za Šajkaš, valjda od  kada je moj deda umro, a tome ce biti vec 20 godina... I kad sam ti napisala, to je tako istrcalo iz mene, da se ja uopste ni ne secam kako se toga svega uopste secam, jer sam bila tako mala. Iz tog doba i nemam bas tako puno secanja, sem jos na letovanje sa tatom, sami nas dvoje u Biogradu na moru, i onda dolazak moga brata na svet, i na maminog dedu, i jedna setnja po parku sa stricem. Eto, a cika Stojana nisam nikada zaboravila, toliko je jak utisak na mene ostavio!

nazad