Album profesora Stojana Trumića
Portret profesora Trumića koji se nalazi na zidu gimnazijskog hodnika blizu zbornice. U na staklu se vidi odraz prozora i deo gvozdene ograde ispred Gimnazije. Kažu neki da kad god se ova fotografija slučajno, tokom čišćenja zidova ili nepažnjom prolazećeg naroda nakrivi na jednu stranu, uvek je sledećeg jutra nađu ispravljenu u strogoj simetriji sa ivicama zidova i obližnjih vrata. To profesorova senka budno pazi da se štogod od njegove zemaljske zaostavštine ne nađe u nepriličnoj, neestetskoj poziciji. Mada, među poznavaocima još postoji nedoumica oko toga da li sliku ispravlja on ili njegova brižna Jelena.
Svetozar na oranž pozadini, rad S. Trumića iz 1974. godine
Trumić o svojoj inspiraciji:
Сликајући их спознао сам да су на великој непрегледној војвођанској равни највиши врхови, чобани ослоњени на свој штап, које не могу покренути са свог места ни најјачи ветар, ни провала облака. У ствари тако то виде путници пролазећи друмом у колима. У непосредном разговору са њима, сазнавао сам о њиховом тешком животу и мукама. Редовно су то усамљеници без породице, без жене, без деце. Далеко од града, од села, скоро да и не долазе у близину људи и без престанка су ми у мислима средњовековне аскете.