Profesori

СЛАВКА  (МАРКОВИЋ) МИТРОВИЋ

(20.12.1936. – 8.12.2008.)

СЛАВКА (МАРКОВИЋ)  МИТРОВИЋ   је рођена   20. децембра 1936. године, на Палићу као дете службеника Државне железнице Краљевина Југославије, који је из јужних крајева Србије, подно  Старе планине, по потреби службе  доспео у Војвођанску равницу.  Због природе посла неколико пута  су се селили, па је  основну школу завршила у бачком селу Остојићеву, а  Гимназију у Кикинди.

Следе након тога студије на Природно-математичком факултету, које је успешно завршила за мање од 4 године, дипломиравши у јунском  испитном року. Памтила је из својих студентских дана своје еминентне колеге, као што је проф. БОГОЉУБ МАРИНКОВИЋ,  један  од оснивача Математичког друштва АРХИМЕДЕС, који и данас даје изванредан допринос популаризацији математике  и стручном усавршавању математичара у Србији.

Одмах након  дипломирања, септембра 1960. у својој 24. години,  започиње професуру у Гимназији „УРОШ ПРЕДИЋ“ у Панчеву. Као веома млада, амбициозна али пре свега ведра и позитивна личност, својим досеткама и шалама генерацијама је  уклањала  психичке баријере и предрасуде о математици, као тешкој науци. Са лакоћим је својим ђацима усађивала приордан однос, како према доменима математике, тако и према науци уопште. Увек природна, спонтана, једноставна, насмејана и  изузетно вредна и пожртвована за своје ђаке, остала је у топлом сећању свима онима, који су имали прилику да у Гимназији  буду њени савременици. Генерацијама је била позната по томе да ни један  њен ученик због њеног предмета није понављао разред..... О томе се и данас приповедају  сећања на професорку Славку...

Радећи у Гимназији  упознала је свог будућег супруга, професора књижевности, ЉУБОМИРА МИТРОВИЋА, са којим је заједно радила до 1976. године, када је због реформе школског система била премештена у школу Заједничких основа васпитања и образовања  „ПАЈА МАРГАНОВИЋ“ .  Предавала је  ученицима тадашњег   9. и 10. разреда све до 1983. године. Тада је из здравствних разлога (веома  рапидан губитак вида ) прешла у ближу,  Средњу хемисјко-грађевинску школу „25.МАЈ“.  Ученици 1. и  2. разреда су је и даље препознавали по непромењеној  доброти и племенитости, којом је увек  васпитавала и образовала своје ђаке, иако већ  са знатним оштећењем вида и мукотрпним ангажовањем и настојањем да све своје обавезе одради на најбољи могући начин. Поштоп јој се вид рапидно губио, професорка СЛАВКА  је пензионисана 1991. године, а након дужег боловања. Максимално се посветила подизању својих унука, Теодоре ( проф. балерине и васпитача у предшколским установама) и Андреје ( ученика средње Економске школе).

СЛАВКА МИТРОВИЋ, професорка математике панчевачке  Гимназије преминула је 9. децембра 2008. у 72. години  живота, само 6 месеци након прославе 35 годишњице матуре 102- генерације.  Оставила је за собом много успешних људи у Панчеву, Србији и широм света а  тиме је и  њена племенитост расејана на начин достојан правог педагога. 
Рад СЛАВКЕ МИТРОВИЋ настављају и данас њена  деца – деца чије је постојање зачето  у Гимназији „УРОШ ПРЕДИЋ“  , коју су осећали својом другом кућом -  ЗОРАНА МИТРОВИЋ, професор разредне наставе у ОШ „СТЕВИЦА ЈОВАНОВИЋ“ ( е- учионица : https://zoranamitrovic.wikispaces.com/ )  и ДРАГАН МИТРОВИЋ, професор српског језика у Гимназији „УРОШ ПРЕДИЋ“. У њихову педагошку   базу уткано је  богато искуство, племенитост и мисионарски однос према васпитању и образовању генерација , који потиче из дугогодишњег  квалитетног искуства њихова  оба родитеља..
У учионици професорке Славке Митровић пробудио се   један ванредно велики  светски математички ум – СТЕВО ТОДОРЧЕВИЋ, математичар, теоретичар и Академик светског гласа, који свакако највећи бисер и професионални успех  у њеној каријери.
Време је још једном показало да , као и увек,  добар професор постаје познат не сам по себи, већ  искључиво по својим још успешнијим ученицима и својој деци, којима будући чврстим ослонцем омогућава да се, следећи свој властити пут, домогну  неслућених висина...

МАМА, МАЛО ЈЕ РЕЋИ САМО:  ХВАЛА ТИ МНОГО НА СВЕМУ....

Твоја Зорана

назад