| 102. generacija Gimazije "Uroš Predić" Pančevo | |
|
Stojan o Stojanu - Bogdanović o Trumiću
НОВАЦ Једног лепог јесењег дана Стојан и ја смо стигли у прелепе Сремске Карловце. Никада нисам заборавио његова објашњења у црквама карловачким, зашто је то овако, а није онако, ко је радио те фреске и под чијим утицајем... Кад смо се мало уморили предложио сам Стојану да седнемо у једну гостионицу преко пута патријаршије, да нешто попијемо, да презалогајимо, да одморимо ноге, ја фасциниран његовим причама да сређујем утиске. Погледао ме је значајно, мало се уозбиљио и посве озбиљно саопштио ми је да он нема пара. Није ме то ништа зачудило, већ сам имао представу да су уметници помало особењаци, помало чудаци, помало расејани. Брзо сам прескочио његову причу рекавши му да ја имам, и просто сам га увукао у гостионицу. Богами, лепо смо ручкали, гулаш, а за пиће, прво кајсјевача, а после патријаршијски црвени бермет, уз маковњачу, наравно. Утиске сам годинама сређивао, ошамућене душе, ево и сада то радим. Вративши се у Панчево, виђали сми се у гимназији скоро свакога дана, он је увек био насмејан и спреман за шалу. Од Карловачког излета прошло је скоро пола године, сретох Стојана испред ресторана Парк, поздрависмо се уобичајено, срдачно, Стојан ме позва да седнемо у Парку, прихватих позив. Уђосмо, дочекала нас је Душа, келнерица која је била изузетно љубазна, изабрали смо сто испод моје карикатуре коју је урадио новинар Политке и карикатуриста Славко Павлов, ту сам се ја осећао као код куће, на зиду су биле Славкове карикатуре сталних гостију ресторана, др Тибора Игњатовића, Меде Ливца, боксера Сретеновића, кафеџије Петра Стајића, Лазе Браћана, др Иве Пандурова... Стојан започе поручивање, Душа је стајала мирно као испред генерала, записивала је редом, када је мислила да је поруџбина завршена она крену на извршење, али Стојан је заустави, чекајте, чекајте, молим Вас, дајте свим гостима у кафани пиће од мене, ја га погледах, схвативши да ме је његов поступак зачудио он се окрену према мени, драги Стојане, ја ретко носим новац са собом, сада сам понео. |