album sa fotografijama

Profesori

Draginja Karanov, sećanja učenika

I danas osećam laku grižu savesti što nisam uspeo da stignem na njenu sahranu. Kolege iz moga razreda koji su skoro svi bili okupljeni na groblju očekivali su da baš ja održim nadgrobni govor. Pošto nisam došao, govora nije bilo, sveštenika niko nije zvao, tako da je profesorka Draga sahranjena na način krajnje neprimeren njenoj ličnosti i životu koji je do tada vodila.

Tek sam kasnije, listajući godišnjak pančevačkog “Srpskog crkvenog pevačkog društva“ iz 1938. godine, izdatog u povodu stogodišnjice postojanja ovog hora, video sam da je bila njegov član i da je kao student pevala u njemu. Greška koju smo napravili prilikom njene sahrane  je ispravljena tek 1988. godine kada smo u povodu obležavanja Dana gimnazije upriličili kolektivni pomen svim preminulim profesorima koji je služen u Uspenskom hramu u Pančevu.

Prva impresija koju sam na početku školovanja u Gimnaziji stekao o profesorki Karanov bio je više nego zastrašujući. Nikada do tada nisam imao nastavnike tako snažnog glasa, niti sam se bavio nekim tako egzotičnim predmetom kao što je latinski jezik.Stoga je kombinacija bila veoma originalna i krajnje neobična: jedan "mrtav" jezik u interpretaciji jedne tako žestokog duha koji se manifestovao posredstvom neverovatno snažnog glasa. U drugoj godini gimnazijskog školovanja je postala razredni satrešina moga razreda, u vreme kada smo se već uveliko uvežbali u "iščitavanju" karakternih osobina naših profesora. Otkrili smo ono što nismo ni slutiti mogli: iza te razorne glaščine i naizgled nabusite prirode, krila se jedna veoma osećajna duša, ličnost krajnje neposredna i veoma humana, krajnje majčinski raspoložena prema poverenim joj učenicima. U to vreme smo među sobom već počeli da je zovemo Draga, pa čak i "baba Draga" s tim što je ovaj pridodati epitet više ukazivao na rođački odnos koji je imala prema nama nego na njene poodmakle godine.

I posle završetka našeg školovanja u gimnaziji nastavila je da se interesuje za nas i to na način koji je ostavljao utisak da nije ni prestajala da nam i dalje bude razredni starešina i samim tim i dalje odgovorna za našu budućnost. Poslednji put sam je video u bolesničkoj sobi na nefrološkom odeljenju Gradske bolnice u Beogradu gde je bila na dijalizi. Bila je umorna i veoma iscrpljena i rekla mi je da se ne nada ozdravljenju.

ž.m.

Ako želite da dopišete svoje sećanje na profesorku Dragu Karanov, pošaljite ga na adresu pancevo@teletu.it

dalje