102. generacija Gimazije "Uroš Predić" Pančevo

album sa fotografijama

 

 

Profesori

Melanija Ćurčin

Autobiografski zapis:

Rođena sam 15. avgusta 1925. u Pančevu. Moj otac Petar Barjaktarović bio je prosvetni radnik, a majka Bojka, rođena Dabić, bila je domaćica. Moj brat Dušan, Duda , umro je mlad 1945. u 22 godini.  Završila sam osnovnu školu u Pančevu i maturirala u našoj Gimnaziji koju su pre mene pohađali moj otac i moj brat.  Godine 1950. završila sam studije na Filološkom fakultetu u Beogradu koji je počeo da radi tek 1946. godine . Na prvo nameštenje čekala sam pune četiri godine i bila prvi profesor engleskog jezika sa diplomom. Obeleženi kao nepodobni izdržali smo progon OZNA-e, (otac i brat), a onda je i moj brat umro 1945. godine. Službu sam dobila tek 1954. i to u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović  -Zmaj“. Tu sam radila sve do 1972. kada sam prešla u Gimnaziju. Tri godine kasnije, gimnazija je ukinuta a uvedeno „usmereno obrazovanje“. Te godine sam opet postala „višak“ i jedva uspela da opstanem uz pomoć savesnih i dobronamernih kolega.. Već 1979. godine upisala sam postdiplomske studije jer je glavni predmet na jezičkom smeru bilo prevođenje.  Godine 1982. sam magistrirala na temu „Primena teorije i tehnike prevođenja u nastavi reformisane škole reformisane škole srednjeg usmerenog obrazovanja“. Duže vreme bila sam inspektor za engleski jezik na teritoriji Južnog Banata sa kojeg mesta sam 1987. godine otišla u penziju.
S pogledom unazad mogu da kažem da je to vreme provedeno u školi ostalo u mom sećanju kao nešto najlepše u mom životu pa mi je sada teško da odredim gde mi je bilo lepše: sa decom u osnovnoj školi ili sa već odraslim đacima u Gimnaziji. Nevini dečji pogledi i odani mališani ostali su zapamćeni a isto tako lepo i dragoceno iskustvo sa odraslima bili su mi velika motivacija i još veće zadovoljstvo

dalje