uvodno slovo

škola

učenici

razredi

profesori

album sa fotografijama

Prilozi

Tablo- konstatacija stanja (drugi i poslednji nastavak)

 Da u ovoj uramljenoj fotografiji ima zapretenog ali sasvim izvesnog života, videlo se i po tome što je tokom vremena uvek iza sebe, na zidu ostavljao otisak koji se sasvim lako uočavao kada je iz nekog razloga fotografija bila skidana. Poslednji svoj trag ostavio je na tapetima koji u pomenutom predsoblju godinama već nisu menjane. Ostao je bledi pravougaonik da opominje kako njega tu nema i kako bi ga trebalo vratiti. Ja sam ga odatle skinuo pre godinu i po dana pripremajući se da sačinim ovaj sajt. Trenutno je sa mnom, u Italiji, u našoj spavaćoj sobi, iza nathkazne, uz ukoričeni komplet «Pančevca» iz 1991. Doneo sam ga, kao što rekoh da mi posluži kao priručnik, kao album odakle ću skinuti pojedinačne fotografije moje gimnazijske generacije tako da nisam predvideo njegovo kačenje na zid. Kada budem završio ono što sam naumio, vratiću ga na njegovo staro mesto omeđeno belim pravougaonikom. Sve drugo bi bilo svetogrđe.

Kada sam sada, po prvi put od uramljivanja, ovu fotografiju zarad skeniranja vadio iz okvira, osetio sam lagano uzbuđenje, kao da‚zavirujem u neki tajni porodični arhiv, u nešto što bi trebao da mi otkrije nekakve tajne ili nešto što do tada nisam znao. Iza prvog sloja zaštitnog papira, onog koji se nalazio sa zadnje strane fotografije a koji sam preciznim potezom skalpela razrezao, ukazao se karton pričvršćen finim ekserčićima pobodenim postrance u sam drveni okvir. Ekseri nakon tridesetak godina svoje službe nisu popustili: istina izgubili su raniji sjaj, ali od rđe ni traga.  Sama Fotografija se malo potklobučila što je uticalo na kvalitet skeniranja. Trebalo je da budem strpljiviji, da je prvo dobro ispresujem među težim knjigama i potpuno je ispravim. Ovako neke fotografijice su deformisane, ivice zakrivljene. Ako budem imao vremena sve te fotke ću ponovo da ubacim, mada se iskreno nadam da ću vremenom doći i do originala, onih krupnih, lepih pojedinačnih fotki svakog od mojih generacijskih drugova koji će mi ih, svako za sebe, nekako dostaviti. 

Upravo u ovoj tački nalazi se ishodište ideje o ovom sajtu kao produženom životu nečega što je nekada postojalo kao sto druga generacija Gimnazije «Uroš Predić»: da se pronađemo i da se produžimo.   .

nazad