uvodno slovo

škola

učenici

razredi

profesori

album sa fotografijama

prilozi

Prilozi

Gimnazijalac

Pojava ovog učeničkog glasila je usledila kao reakcija Škole na izlazak samizdata "Male nevine". Skandal je bio prvorazredan, pa su pod hitno sazvane sve školske instance, uklučujući i učeničke političke forume. Po političkoj liniji, nadležna je bila Osnovna organizacija Saveza socijalističke omladine u školi na čijem je čelu tada bila Vlasta Sivaček, kao i samoupravni učenički organ zvani Zajednica učenika kojim je rukovodio potpisnik ovog sajta, to jest ja. Lično, nisam shvatao u čemu se sastojao prestup kolega iz starije generacije, niti razloge tolikoj frci, ali sam imao stanovitih primedbi na jednu dosta prizemnu satiričnu pesmicu u kojoj sam prepoznao moju razrednu. Satira mi se činila malo preteranom, i ništa više. Ipak, trebalo je poslušati Direktivu i nešto učiniti u vezi sa "poboljšanjem informisanosti učenika naše škole". Prvi rezultat tog nastojanja se pojavio u obličju lista "Gimnazijalac" čije prvo izdanje ćete moći da vidite na naredoim stranicama.

Ne bih kometarisao, ono što je ovde natrukovano pošto će svakom čitaocu odmah biti sve jasno. Ipak, osećam se obaveznim da kažem kako naredni brojevi nisu bili ni izbliza tako uškopljeni kao ovaj prvi. Bili smos e i mi malo razmahali, ali je razmahivanje bilo pod paskom. Ne sećam se koliko je brojeva izašklo, ali znam da smo se grdno zabavljali. Redakcija "Gimnazijalca" je bila okosnica družine koja se prihvatila rada na prvoj ozbiljnoj gimnazijskoj novini imenom NE.

Kao i Male nevine, i "Gimnazijalac" je umnožavan na šapilografu (za mlađe generacije- uređaj koji je prethodio foto kopir aparatu.Štampalos e posredstvom pairnih matrica na kojima je tekst kucan pisaćom mašinom, ili pak ispisivan slobodnom rukom. Te su se matrice nabacivale na valjak šapilografa, nanosila se farba, koja je bila vrlo pogana i teško se skidala sa prstiju, i onda se štampao odgovarajući broj primeraka svake strane, koje su se potom sastavljale "heftanjem".)

Pošto Gimnazija nije imala ovako skupocenu mašinu, matrice su kucane u amoj Školi (daktilograf je bila klegendarna sekretarica Kaća), a štampa je obavljana u "Trudbeniku", predionici pamučnog prediva koja se nalazila u Ulici Paje Marganovića, preko puta naselja "Tesla". Kada smo se malo osamostalili dobili smo sopstvenu pisaću mašinu u obličju jednog starog "Kontinentala" sa ćuiriličnim slovima. Mašina je bila teška kao tuč, a njome se lupalo kao u kovačkoj radnji.

naslovna strana Gimnazijalca