Poštovani,
Nedavno
sam imao priliku da kupim i pročitam knjigu «Muškarci» Viktora
Jerofejeva iz edicije «Posle Orfeja» čiji ste vi izdavač. Već
nakon prvih stranica bio sam neprijatno iznenađen kvalitetom prevoda koji
je, najblaže rečeno – skandalozan. Prevodilac, po svemu sudeći i
zna štogod od ruskog, ali sa srpskim jezikom ima ozbiljnih problema. Pošto sam
na poleđini knjige pronašao samo ime korektora, zaključio sam da
lektura uopšte nije ni rađena, ali ova napomena važi samo za prve dve trećine
knjige. U poslednjoj trećini, ili se prevodilac konačno istreznila,
ili se teksta dohvatio neko ko se unekoliko doznaje u srpski jezik. Tek, grešaka
protiv čistote jezika je mnogo manje.
Da
me ne biste, kojim slučajem, proglasili za nekakvu cepidlaku ili štogod
gore, evo ću navesti nekoliko primera kojima ću potvrditi moju
pretpostavku da ste na tržište izneli jedan kvaran proizvod, prodali mi ga i
na taj način mi podvalili.
Pogledajte
molim vas (uz napomenu da sam bisere počeo da obeležavam tek od 21.
strane, što ne znači da ih na prethodnim stranicama nema.):
Str.
21
Mi
smo naslednici sovjeta koji je pri pomenu reči «stil» divlje zazirao ništa
ne shvatajući.
Pitanje:
šta po vama znači «divlje ZAZIRATI»
Str.
21
Pojavljuje
se prva generacija STILISTIČKI ZABRINUTIH RUSA
str.23
Na
kapiji mladi SVETOVNI STRAŽAR sa maramama u rukama: nepovezane žene ne puštaju,
na, uzmi, prebaci - i ulazi .
Prevodilac
je verovatno naišao na pridev mirski
pa je to bukvalno preveo. Tako smo dobili «svetovnog stražara» a radilo se o
čoveku koji je delio marame a nije pripadao manstirskom bratstvu. Hoće
reći, nije bio kaluđer. A pogledajte, molom vas rečenicu. Pa to
nigde nema. Tako ne govori ni prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Uzgred
za taj OPTIN MANASTIR čijim imenom je naslovljen ovaj tekst opšte nisam
čuo. To, naravno, ne znači da takav manastir ne postoji, nego samo to
da se on na srpskom sasvim drugačije zove.
Str24
Ispod
BUŠNIH kupola naši izmučeni CRKVENJACI bili su manji od makovog zrna
Bože
sakloni. Bušne kupole verovatno označavaju zapuštenost manastira, to bi
kanda trebale biti kupole koje prokišnjavaju, a crkvenjaci su valjda ljudi
koji pripadaju crkvi. Međutim, to se na srpskom sasvim drugačije kaže.
Str
24
...grmovi
SA ŽUTIM NEVENIMA
Naokolo
su STROJEVIM KORAKOM hodali DOTERANO-SUROVI oci-sveštenici
A
onda biser na istoj strani:
U
lokalnom književnom muzejčiću vodič je s NEZADOVOLJSTVOM ispričala
kako je Tolstoj hteo da priča sa Bogom direktno, bez Crkve, zbog čega
se pokazalo da je isušena grana pravoslavlja, što se videlo iz slike, koja je
prikazivala odnos poznatih gostiju manastira sa starcima , koji su prekoreli
Tolstoja zbog gordosti.
Šta
kažete? Teško je u srpskoj književnosti naći sličan iskaz? Varate
se. Ima toga još.
Samo
nekoliko redova ispod stoji sledeća pesnička slika:
I
ipak sam se nadao čudu: dečjoj bolesti preterane strogosti kaluškog
crkvenog starešinstva, nedavnih stradalaca za veru(zbog čega su oni
izazivali simpatiju kod svih normalnih ljudi).
Čudo
se nije dogodilo pa stoga dalje stoji.
Ipak,
ušavši u DUĆANČIĆ IKONA Optinog manastira nabasao sam na
najnovije kolektivno delo, s crveno crnim koricama koje bi trebalo da zastraše,
i ne manje upadljivim naslovom «Putevi koji vode u pakao»
Str
26
Za
grehe bluda, sramotne POLNE NASTRANOSTI, to jest za grehe protiv tela...
Str
28
Našetavši
se do mile volje Berlinom, Bekon je JURNUO u Pariz, otišao na Pikasovu izložbu
(...) gde je odmah odlučio da
će i on ISTO biti slikar .
Str29
...gde
je princeza Margarita imala MIO nastup ...
U
naslovu teksta otkrivam da prevodilac ne poznaje značenje ruske
reči «baba». Za nju (prevodioca) ta reč označava staricu jer
naslov poglavlja prevodi ovako:
KAD
UZME BABU, BOG DEVOJKU DA
Na
stranu nerazumljivost zbog rogobatne formulacije!
Na
srpskom jeziku ovaj naslov bi trebalo biti preveden sa:
«Ako
ti Bog uzme ženu, darovaće ti devojku» (prevod moj, zahvaljujem na
komplimentima) Istina, nešto kasnije, na 34 strani, od samog autora saznajemo
pravo značenje ruske reči baba,
za koju tvrdi da je neprevodiva na strane jezike. Autor očigledno nije
čuo za crnogorski jezik pa samim tim ni za reč ženetina. Za taj jezik
nije čuo ni naš prevodilac. Uostalom zašto bi protivrečila autoru.
Ako on kaže da nije prevodivo, onda nije.
Uzgred,
prevodilac nije čuo ni za reč mužik. Odnosno jeste, pošto je
pogledala u rečnik gde je stajalo da se ta reč prevodi kao «seljak».
Ali šta da radi sa seljakom u tekstu koji ne govori o seljacima a pominje mužike?
Stoga ona reč «mužik» prevodi sa «mužik». Istina, ta reč ne
postoji u srpskom jeziku, ali šta da se radi. Mužik inače u kolokvijalnom
ruskom znači muškarac, muž, muško... Mladići, ili pripadnici grupe
muškaraca se međusobno oslovljavaju sa «mužik».
Mi
zato čitamo rečenicu na strani 35
MUŽIK
JE VAŽNIJI OD BABE I ON TIME MOŽE DA SE PONOSI
A
ako se već mužik petlja oko babe, gde je onda deda?
Ono,
sa mužikom bismo nekako i izašli na kraj, ali sa karakterizacijom koja kaže
da je reč o ENTUZIJASTI
POLARNE SVETLOSTI (str. 37) ne možemo nikako. Šta
li je to? U svakom slučaju, očigledno
je da smo stigli na daleki sever gde nas čekaju razna čuda. Evo nekih:
Zatim
se kao po komandi svo drveće pokrilo mahovinom
Išli
smo kroz močvare, male zlatne rudnike, u seoskim restoranima služili su
nam medveđe meso.
...
na čijim su prozorima visile lampe za buduću polarnu noć.
Na
kraju smo stigli do FJORDOVA OKEANA
Mirisale
su kao da pevaju na sav glas , na svu obalu, na svu arktičku Ivanovsku
oblast.
Vazduh
od breza bio je JAČI od prazničnog crkvenog jeleja
U
Rusiji se najverovatnije žale zato što su kod nas ljudi slabiji od okolnosti.
(Str 39-40)
Str
45
Naprotiv,
oni koji su pre trideset godina živeli aktivnim polnim životom dobro se sećaju
da su pobeđivali bukvalno u boksu.
(Iskaz
bi trebalo da ukaže na svu muku koju je pre trideset godina morao da preživi
svaki ruski muškarac želeći da se domogne «one stvari». Originalno, zar
ne. Ne muka, nego rečenica. )
str.
51
Mada
je jednom u svlačionici saune Centralnog kluba književnike on zaboravio
svoju naviku ravnodušnosti prema našem susretu, udario me po ramenu, i mi smo
se setili ateljea i čak malo, pa ne baš šmrknuli ali se raznežili.
(Napomena:
ovu rečenicu sam prepisivao u potpuno treznom stanju i potom je dva puta
pročitao da bih se uverio u tačnost prepisa. Nema greške!!)
str
58
U
to vreme mnogi disidenti staljinske epohe pozivali su se na Čehova kao na
ŽIVOTNOG UČITELJA...
Ako
se vratimo unazad u vreme pre revolucije i tamo vidimo da su različite KNJIŽEVNE
PARTIJE HARMONIČNO prihvatile Čehova.
(Tačka
na kraju je originalna. Nema dalje. Dakle, posle «ako se vratimo i tamo vidimo»
nema više ničega. Neka stavlja ko šta hoće.)
str
39
I
pisci moje generacije ga POZDRAVLJAJU
(Istina,
na ruskom zaista piše «pozdravljajut» ali to ne znači «pozdravljaju»
nego «čestitaju» Osim ako se ruski jezik ne izučava «Kod Gige u šupu».
Str
59
Zaista,
kako on piše, «TRPATI» ženu na krevetu je udobnije nego na kauču, koji
je previše mek ili previše uzak, ukratko – samo problemi.
(Šta
li je ovo «trpati» Bože mili. Da li je «drpati», to bi se slagalo sa
akuzativom, ali ako je zaista «trpati» onda treba dativ – ženi. Ali šta se
to trpa ženi na krevetu, i na kom to jeziku, zna samo naš prevodilac.
Uzgred,
čujemo (str 60.) da «u
stepi nema senke» Ko pomisli da je nad stepom
naoblaka, vara se. Prevodilac zaista smatra da u ruskoj stepi i po najvećem
suncu nema senke ali samo stoga što su za nju senka i hlad sinonimi. Za nas
ostale, nisu. Ali, ko nas pita.
Poglavlje
pod naslovom «Spilbergov gušter» (str 72) počinje rečima «Stari
kubanski kozak, ćelav, izbuljenih očji i LUTAJUĆEG osmeha...
Prevodilac
nas ostavlja da dumamo nad značenjem «lutajućeg osmeha» i u isto
vreme nas nadmeno navlači na zaključak da je reč o nekom kozaku
koji je emigrirao na Kubu i tamo radi kao pripadnik Kastrove telesne garde.
Znamo i mi da se to može reći tako, ali je radi našeg čitaoca bolje
napisati «Kozak sa Kubana» jer je u pitanju Kuban a ne Kuba, mada je izvedeni
pridev isti.
A
znate li kako se na čistom srpskom jeziku kaže «plaćeni ubica»? Naš
prevodilac taj pojam označava sa srpskom reči «kiler» A kako se
naziva žrtva plaćenih ubica? Pogađate – KLIJENT. Ja sam mislio da
je klijent onaj koji naručuje ubistvo, za koga «kiler» radi, kad ono
ispade da je «klijent» ustvari predmet rada.
Stoga
u ovom poglavlju o kilerima nije teško naći ni sledeću rečenicu
(str 86):
Njegovo
ponašanje pretvara se u zbir postupaka
RAZNIH PRAVACA kao u slučaju sa zabrinutim
kilerom.
I
tako dalje, dragi urednici, izdavači i poznavaoci jezika.
Sve
ovo je štampano u knjizi koju je kao urednik potpisao Aleksandar Jerkov i koja
se prodaje po ceni od 300 dinara.
Ne
bi bilo lepo ne navesti i ime prevodioca. Zove se Natalija Nenezić.
Poznajete gospođu lično, ili samo po čuvenju?
Srdačno,
vaš čitalac
Ž.Miloradović