Contra bellum
Naziv za ovu rubriku pozajmio sam iz nekadašnjeg "Novog Pančevca" u kome je izlazio podlistak pod ovim imenom koga su uredjivali članovi pančevačkog Pokreta za mir.
Ja nisam namenski pisao anti - ratne tekstove tako da će se na ovom mestu naći celi ili pak delovi uvodnika pisanih za "Pančevac" tokom 1991. i 1992. godine koji su u sebi nosili izraziti anti - ratni naboj.
Pisanje protiv rata se, uoči raspada bivše Jugoslvaije, kod mene javilo kao prirodan i gotovo refleksan otpor nadolazećim strahotama koje su mnogi naši sugradjani tada doživljavali kao, istina, tešku ali zato neophodnu i nadasve opravdanu borbu zarad uspostavljanja izgubljenog nacionalnog identiteta.
U to vreme, kada se na jugoslovenskim prostorima rat tek najavljivao bojnim pokličima plemenskih poglavica, bilo je malo medija koji su se usuđivali ili smatrali za potrebno da dignu svoj glas protiv rata i nasilja. Oni najveći i najuticajniji bili su pod direktnom kontrolom novouspostvaljenih nacionalnih oligarhija pa su uglavnom služili kao propagatori rata koristeći se pri tom svim do tada poznatim propagandnim sredstvima. Takozvana velika štampa i državna televizija postali su glavni sejači medjunacionalne mržnje koja je nedugo potom porodila krvavi oružani sukob.
Mi u "Pančevcu" smo se trudili da se toj i takvoj "politici" suprotstavimo u granicama sopstvnih, nevelikih moći. Nacionalistička histerija je poprimila takve razmere da se svaki glas protiv doživljavao kao nacionalna izdaja. Stoga, sam režim nije imao niti potrebe, niti interesa da se sa nama posebno obračunava. Prepušteni smo takozvanom "običnom gradjaninu" koji se, sa krvavom koprenom agresivnog nacionalizma na očima, i srcem i dušom posvetio lovu na nacionalne izdajnike i strane plaćenike kako su tada nazivani protivnici režima i njegove prljave politike.
Naravno i ja i Novina koju sam uredjivao smo izgubili ovu bitku. Ono što sav taj trud nije činilo uzaludnim je osećja da je u tim mračnim vremenima "Pančevac" mnogim zabrinutim i uplašenim ljudima bio neka vrsta utehe, oslonca i utočišta. Oni čitaoci čiji se razum suprotstavljao nacinalističkom primitivizmu mogli su u Novini da nađu potvrdu kako nisu niti sami, niti ludi. U to vreme dokazi te vrste nisu bili bez značaja. Naprotiv.
Tekstovi: